Многи мученици у Евгенији, близу Цариграда у време цара Аркадија откопаше се мошти многих мученика Христових, међу којима и апостола Андроника и помоћнице му Јуније. Ове мошти пронађоше се према откровењу од Бога некоме клирику Николи Калиграфу.
"Њихова имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живих на небесима“. Над моштима апостола Андроника саградио је цар Андроник И, диван храм у XИИ веку.
Свети мученик Маврикије и седамдесет војника У време цара Максимијана би велико гоњење хришћана. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина месне војске. Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана, међу којима и син Маврикијев Фотин.
Ни ласка ни претња царева не може поколебати ове јунаке. На претње цареве одговорише: „О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!“ Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му рекоше: „Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и вечном славом!“ Када их цар укореваше што су презрели част војничку, дату им од њега, они одговорише: „Чест твоја је бешчешће, јер си заборавио Бога који ти је дао царску власт!“
Тада цар нареди, те пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио оца и остале. Но Маврикије рече: „Испунио си нашу жељу, о мучитељу, и послао си напред пред нама Фотина, војника Христова“. Тада их цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише, привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови изуједају.
Прочитајте још
У страшним мукама предадоше душе Богу тек десетог дана и одоше да се вечно радује с ангелима светим на небу. Хришћани тајно узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини пострадаше око 305. године.
Молтива
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Веровања и обичаји
По народном веровању не ваља правити свадбе, веридбе, кумства, побратимства, не узимају се позајмице, нити се даје на зајам, не гради се кућа, нити нешто око куће.
Обичаји су да се у вечерима поклада сакупљају пријатељи, рођаци и суседи по гувнима и забављају уз шалу и разне играрије, а кад почне да пада мрак пале велику ватру и седе до поноћи.
За покладе се обично спрема богата трпеза и позивају се сиромашнији суседи и пријатељи да се и они добро омрсе у заједничком обедовању.
Народно је веровање да ће они који не припреме богату трпезу на овај дан целе године оскудевати у свему.
Верује се и да никако не би требало данас заборавити позвати неког од сиромашних познаника за трпезу.
У градовима је овај обичај попримио другачији облик, те се ваља сиромашнима однети каква одећа или какво год материјално добро.
У већини крајева, у току дана или вечери млађи свет води главну реч - збија разне шале по селу или одлазе на нека позната места у околини где се забављају...
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".