Рецимо, типично четворочлано домаћинство, које сада просечно плаћа рачун око 5.980 динара (без таксе за ЈМС 5.680 дин.) има, на пример, умањење од 2.152,34 динара за електричну енергију, заштићена домаћинства са два члана која сада плаћају 3.770 динара за струју плаћаће 1.721,87 динара мање, а 50 одсто мање сваког месеца, на пример, за даљинско грејање.
Угрожени купац стиче право на умањење месечне обавезе, и то за електричну енергију од 120 до 250 кWх месечно, у зависности од броја чланова (за све месеце у години); за природни гас од 359 до 770 кWх месечно (за јануар, фебруар, март, октобар, новембар и децембар); за топлотну енергију од 40 до 60 одсто месечног рачуна (за сваки месец за који се испоставља рачун). Како би грађани остварили попуст, треба да се пријаве локалној самоуправи на територији свог пребивалишта, која доноси одлуке на основу Уредбе о енергетски угроженим купцима.
Један део бесповратних средстава наша земља ће искористити за заштиту малих и средњих предузећа од високе цене електричне енергије како би им се помогло да наставе с радом и производњом упркос вишим ценама енергије. Током ове године најмање 70.000 предузећа имаће користи од подршке ЕУ, а тај број може бити и повећан до новембра 2023.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић каже да је партнерство Србије и ЕУ у домену подршке енергетском сектору омогућило улагања од 2000. наовамо већа од 835 милиона евра.
- Гради се Трансбалкански електроенергетски коридор - заједнички пројекат немачких партнера, ЕУ и Владе Србије, пројекат од 200 милиона евра. Њиме се преко Србије, системом модерних далековода, повезују две државе чланице Уније - Румунија и Италија, али и БиХ и Црна Гора. Тиме ће мрежа постојећих далековода Србије биће надограђена на такав начин да ће знатно допринети стабилнијем, поузданијем и сигурнијем снабдевању становништва и привреде електричном енергијом. Такође, прекиди у снабдевању биће смањени на најмању могућу меру, као и губици на мрежи, која ће функционисати без загушења у преносу струје. Овако модернизована мрежа довешће и до повећања прекограничне трговине електричном енергијом и до већег прихода по српски електроенергетски систем.
Прочитајте још
Приоритет радова има нови гасни интерконектор с Бугарском, за који је издвојено 49,6 милиона евра и чија је изградња у току, а који ће помоћи да се Србија снабдева енергентима из више извора и тиме нас учинити мање зависним од руског гаса.
Он ће повећати диверзификацију извора енергије у Србији и региону Западног Балкана, омогућавајући Србији сигурније и стабилније снабдевање из различитих система гасне мреже, посебно из Азербејџана и будућег ЛНГ терминала у Александрополису у Грчкој, који може да прима гас из целог света.
Гасовод ће обухватити и још три мерно-регулационе станице за гас у Белој Паланци, Пироту и Димитровграду, што ће омогућити да ова три града и региона Србије - њихови грађани, школе, болнице, предузећа - добију приступ гасном снабдевању за грејање и индустријску производњу.
- За све нас као грађане можда је и највидљивије оно што са ЕУ радимо на побољшању енергетске ефикасности неколико наших болница, укључујући највећу болницу у Београду - ВМА, која ће добити нови систем за вентилацију, али и комплетну спољну изолацију, укључујући и нове прозоре, врата... До сада смо уз помоћ донација ЕУ енергетски унапредили више од 200 јавних зграда у Србији, од вртића и школа, до других великих здравствених установа и зграда државних институција, које су велики потрошачи енергије.
Лидери ЕУ и Западног Балкана састали су се 6. децембра 2022. на самиту у Тирани, на којем је најављен и нови пакет енергетске подршке за Западни Балкан у вредности од милијарду евра. Од 500 милиона евра Србија ће имати користи која се огледа у виду новог ветропарка у Костолцу и реконструкције хидроелектране Власина.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
