У Србији је готово два века примењивана најтежа казна - смртна. Не постоје прецизни подаци, али се верује да је у том периоду извршено око 4.500 погубљења за различите злочине, који нису нужно била убиства.
Смртну казну је извршавао осмочлани стрељачки вод, чији чланови нису знали ко од њих испаљује праве метке, а ко ћорке.
Народна скупштина Србије је 26. фебруара 2002. изменила Кривични закон и из њега избрисала смртну казну.
Последња смртна казна у Србији извршена је 14. фебруара 1992. године, када је погубљен Јохан Дроздек.
Прочитајте још
Иронија је у томе што је Дроздек погубљен на Дан заљубљених.
Осуђен је на смрт 1988. због силовања и убиства шестогодишње девојчице Иване Салијевић из Каравукова, а стрељан четири године касније у Окружном затвору у Сомбору.
Дроздек је злочин починио у Каравукову, месту надомак Оџака, како би се осветио Иванином оцу, јер му, како је касније рекао на суђењу, "није дао бицикл". Он је ипак узео тај бицикл и на њему одвезао девојчицу до сеоског гробља, где ју је прво убио, а потом силовао.
Комшије из Каравукова код Сомбора су виделе Јохана како на бициклу некуда одвози малу Ивану.
Фото: Википедија
Обећао јој је чоколадицу, ако се провоза с њим. На основу трагова на великој цигли, нађеној поред Иваниног тела, утврђено је да је дете које се отимало и вриштало, најпре усмртио, а затим силовао.
Дроздек на суђењу није порицао злочин. Тада је рекао да му је мотив био то што му "Џемо није дао бицикл" и да у бесу није знао шта ради. Испричао је да га је "мала нервирала када је почела да плаче и све гласније моли да је врати кући".
- Кајем се, није требало да је убијем - додао је Дроздек, који је осуђен на смрт.
БОНУС ВИДЕО:
