Баш на месту где се налази носећи стуб моста на десној обали Саве, или ту негде у непосредној близини, односно око угла данашње Карађорђеве и Улице Браће Крсмановић, некада је постојала Лиман џамија која је уклоњена како би се подигао мост.
- Мало се зна о свим џамијама које су некада постојале на територији Београда. Аустроугари су већину срушили за време своје владавине градом, Турци су затим неке обновили, али су оне касније опет срушене. Након дефинитивног српског преузимања града 1867. године порушене су и оне претекле и остала је само Бајракли џамија на Дорћолу – прича Неда Ковачевић, књижевница и добар познавалац прошлости главног града.
Ипак, судбина Лиман џамје, једне од најстаријих муслиманских богомоља у Србији, била је нешто другачија…
Мистериозна београдска џамија
Записи из оног времена говоре да је џамија била грађена од тврдог камена гранита, с тешким високим минаретом и прозорима окованим гвожђем. Стајала је крај Саве од памтивека и вероватно би тако било за још много година да се није догодио трагични инцидент 1862.
Почетком јуна те године, Турци су код Чукур-чесме убили једног српског дечака. Убрзо потом, читав Београд је плануо, а нагомилано незадовољство је експлодирало. Турци су се повукли у Београдску тврђаву и почело је бомбардовање које је сејало смрт међу српским цивилима.
Прочитајте још
Иронично, цех за овај догађај су платили Турци који се нису на време склонили у тврђаву.
Сукоб у Савамали
На простору који данашњи Београђани знају као Савамалу, некада су живели занатлије и трговци муслиманске вероисповести, познати као Турци Ерлије. Како су деценијама са локалним становништвом живели у миру, ови људи нису веровали да им од Срба прети опасност, а са догађајима код Чукур-чесме нису имали никакве везе.
Ипак, како је бомбардовање настављено, тако је и српско становништво било све жедније освете.
Када су напади почели, Ерлије нису знале куда да се склоне, па су се са породицама забарикадирали у Лиман џамији. Срби су ускоро опколили место, донели катран, луч и сламу и запалили велику ватру.
О томе шта се онда догодило постоје две верзије. По једној је ветар дувао у супротном правцу, па су џамија и људи у њој остали неповређени. Током ноћи су се они трезвенији Срби досетили свих доброчинстава које су им чинили њихови суседи муслимани, па је превладао разум и сукоб је тако окончан.
По другој, мрачнијој верзији приче, Лиман џамија је управо тада изгорела заједно са свим породицама које су биле унутра. Многи су се, када су се страсти смириле, покајали због овог недела и, годинама касније, управо су због тога поздравили рушење последњих остатака џамије јер су на тај начин могли да забораве и своју срамоту.
- Данас не знамо да ли је и која од ове две верзије приче тачна. Како нема сачуваних података, приче се шире без реда и сада и не можемо да знамо која је истинита – истиче Неда Ковачевић.
Прича о проклетству и данас постоји
Како било, Лиман џамија је до 1930. године, када је почела изградња моста Краља Александра, била у рушевинама. Њих су рашчистили мајстори који су на том месту подигли носећи стуб новог моста.
А он није био дугог даха… Само седам година након изградње, 1941. југословенска краљевска војска га је срушила како би спречила Немце у надирању. После рата је на његовом месту подигнут Бранков мост.
Носећи стуб који је главни актер ове приче и данас постоји.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
