- У нижим разредима гимназије сам лепо сликао, па сам, у време кад је мој брат Славко био глумац и професор глуме у Новом Саду, у истом граду полагао пријемни испит за средњу уметничку школу. Али, он ми је јавио да пријемни нисам положио, па сам завршио Академију за глуму. Међутим, пре десет година сам сазнао праву истину.
Фото: Предраг Митић
- Славко ми је пред крај живота, ничим изазван, пренео поздрав неке жене која жали што нисам пошао у уметничку школу, кад сам већ "положио пријемни испит"... Ништа нисам питао Славка, а све сам разумео. Он је у време боравка у Новом Саду живео сам. Ја бих му ту био само сметња. Зато ми је, несвесно, јавио да нисам положио пријемни и тако ме из сликарства увео у глуму. Тако је све почело, иако сам имао скроз друге утиске о томе како ће живот да ме води - рекао је једном приликом Никола за медије.
Фото: В. Данилов
Славко је дебитовао на филму 1947. године и то у делу "Живјеће овај народ", док је 1953. године на сцени новосадског СНП-а, када је његов уметнички потенцијал препознао Велибор Глигорић, тадашњи управник ЈДП-а који је волео да каже да је Симић његов изум. Памтимо га по улогама у Вишњи на Ташмајдану, Више од игре, Леваци.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
