Био је јединствен, непоновљив. Глумац и човек какав се ретко рађа. Имао је све што краси одличног уиметника и доброг човека. Све, и мало више од тога... Интервјуе није често давао, посебно од када је отишао у пензију (мада никад није престајао да снима). 

Фото: Дарко Дозет

 

 

Разговор са Лепим Гагом је уприличен тог дана на једном од његових омиљених сплавова на Ади Циганлији. Како онда почети причу ако не од људи који су баш као и Гага волели реку и бродове. Један од њих је био и Павле Вуисић.

- Паја Вуисић је сам правио бродове, сплавове, добро је кувао. Било је заиста привилегија бити са њим у друштву. Он је бирао људе на разним снимањима. Паја је увек имао неку своју кафану, неки свој сто у ћошку где је седео сам или са дежурним пијанце. Обично су ћутали али је Паја био његов заштитник током снимања и нико не би смео ништа ружно да му каже - почео је причу Драган Николић и присетио се једног догађаја који му је заувек остао урезан у сећање.

Фото: Архива Новости

 

 

- Једном приликом је био и инцидент са једним каскадером који је увредио тог Пајиног госта. Паја је отишао у собу и донео колт 357 и ставио овом каскадеру на чело. Био је тајац у кафани. Овај пребледео. Тад му је Паја рекао - Понови сад то што си рекао. Овај се смрзо. Паја је онда спустио пиштољ... Био је ауторитет. Нисам сигуран да би пуцао али је хтео да заштити свог госта - испричао је Гага.

БОНУС ВИДЕО: