У великом интервјуу који је дао за емисију "Сцена" која се емитује на "Блиц" телевизији, Харис је у својој вили на Сењаку отворио душу, те изнео низ интимних детаља о којима досад јавно није причао.

Сами себи, а и једним другима, ретко постављамо питање како си. Како сте ви након свега што се десило у последње време?

- Често одговарам пријатељима који ми шаљу поруке, кажу на твојој смо страни, на овој смо страни. Лепо је када се јаве. Није пријатељство само загрљаји по кафанама и у добрим расположењима, него и када је човек у неком бедаку. Не може стварно ништа да ме уздрма. Можда је могло пре годину и по дана, или пре не знам колико година. Много сам био рањивији, имао сам увек трагичне љубави и патња је била невиђена. Никако да станем на прави камен. Заљубљивао сам се као коњ. Из тога су произилазили емотивни ломови.

Човек би слагао када би рекао да нема емоција након развода, зар не?

Фото: Н. Фифић

 

 

- Постојала је емоција, али та емоција није била баш добра. Морао сам снагом ума да је склоним негде у ћошак и да је добро завежем. Овај брак није пукао званичним потписом за развод брака, него је лоше било пре годину и по дана, па можда чак и две. Почело је то да се урушава. Доста је припремано.

Да ли сте мислили да има наде да се све врати у нормалу?

- Јесте деловало као велика љубав до пре десет година, док госпођица није почела да води неки други живот. Није то био тај породичан живот. Мислим да се упропастила са пречестим дружењем са женским светом. Јер ниједна другарица, ако нема баш срећан брак, не жели ни оној другој другарици да она има срећан брак. Не кривим никога, ни њене другарице, али мислим да је то допринело неком одвајању од куће, од мужа, од живота. Можда се жена заљубила поново. Немам појма што се дешавало ту. Свашта се нешто сакривало од мене.

Колико сте у свему томе, на неки начин и зажмурили нешто?

- Да ми је неко нешто рекао везано конкретно за неке преваре и тако даље, то бих већ чепркао. Можда се то вешто скривало. Дао сам јој апсолутну слободу кретања, поверење 101 одсто, тако да сам био сигуран да не би она то урадила. Међутим, ето, има неких индиција да јесте. Не знам, нисам проверио ништа, али ако цели град бруји о томе, сигурно ту има нешто.

Фото: Петар Милошевић

 

 

Никада баш нисте имали жељу да мало прочачкате?

- Не, нисам имао жељу јер нисам тај тип. Човек сам који са својим кореспондентом, пријатељем, женом, познаником, партнером, ради на бази савести. Међутим, очигледно, то није добра филозофија и то није добра методика, тако да по том питању треба заузети сасвим други став.

Да ли би Вама било лакше да је села са Вама и као са човеком поразговарала и рекла како стоје ствари?

- Свеједно је, мислим и да је рекла, бол би била идентична као и ова. Не волим преваре, не волим једну најгору реч која постоји, а ја сам је доживео у овом случају, то је издаја. Све сам дао овој породици као и њој. Живео сам живот породичног, мирног човека, домаћина. Али добро, нема везе, преживећемо издају.

Колико боли издаја жене коју сте волели највише на свету?

Фото:АТА имагес

 

 

- Волео сам је највише на свету наравно, више од себе сам је волео. Тај нож у леђа када дође онда има невероватну тежину. Не би ми било о-кеј да ми дође неко из чиста мира и каже, знаш шта, више не могу или нећу, нашла сам другог фрајера и тако даље, да ја кажем, хајде све је у реду. Не може бити све у реду када је уложено ту десет, петнаест, двадесет година. Градите нешто у животу и онда срушите, а то је наш специјалитет југословенског менталитета.

Кажу да је промашена љубав, промашен живот. Како Ви гледате на то?

- Мислим да није промашена љубав. Имали смо ми љубав и било је јако лепо дуги низ година, а промашен живот није никако. Зашто би био живот промашен? Живот се наставља, живот иде даље.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО: