U velikom intervjuu koji je dao za emisiju "Scena" koja se emituje na "Blic" televiziji, Haris je u svojoj vili na Senjaku otvorio dušu, te izneo niz intimnih detalja o kojima dosad javno nije pričao.
Sami sebi, a i jednim drugima, retko postavljamo pitanje kako si. Kako ste vi nakon svega što se desilo u poslednje vreme?
- Često odgovaram prijateljima koji mi šalju poruke, kažu na tvojoj smo strani, na ovoj smo strani. Lepo je kada se jave. Nije prijateljstvo samo zagrljaji po kafanama i u dobrim raspoloženjima, nego i kada je čovek u nekom bedaku. Ne može stvarno ništa da me uzdrma. Možda je moglo pre godinu i po dana, ili pre ne znam koliko godina. Mnogo sam bio ranjiviji, imao sam uvek tragične ljubavi i patnja je bila neviđena. Nikako da stanem na pravi kamen. Zaljubljivao sam se kao konj. Iz toga su proizilazili emotivni lomovi.
Čovek bi slagao kada bi rekao da nema emocija nakon razvoda, zar ne?
Pročitajte još
- Postojala je emocija, ali ta emocija nije bila baš dobra. Morao sam snagom uma da je sklonim negde u ćošak i da je dobro zavežem. Ovaj brak nije pukao zvaničnim potpisom za razvod braka, nego je loše bilo pre godinu i po dana, pa možda čak i dve. Počelo je to da se urušava. Dosta je pripremano.
Da li ste mislili da ima nade da se sve vrati u normalu?
- Jeste delovalo kao velika ljubav do pre deset godina, dok gospođica nije počela da vodi neki drugi život. Nije to bio taj porodičan život. Mislim da se upropastila sa prečestim druženjem sa ženskim svetom. Jer nijedna drugarica, ako nema baš srećan brak, ne želi ni onoj drugoj drugarici da ona ima srećan brak. Ne krivim nikoga, ni njene drugarice, ali mislim da je to doprinelo nekom odvajanju od kuće, od muža, od života. Možda se žena zaljubila ponovo. Nemam pojma što se dešavalo tu. Svašta se nešto sakrivalo od mene.
Koliko ste u svemu tome, na neki način i zažmurili nešto?
- Da mi je neko nešto rekao vezano konkretno za neke prevare i tako dalje, to bih već čeprkao. Možda se to vešto skrivalo. Dao sam joj apsolutnu slobodu kretanja, poverenje 101 odsto, tako da sam bio siguran da ne bi ona to uradila. Međutim, eto, ima nekih indicija da jeste. Ne znam, nisam proverio ništa, ali ako celi grad bruji o tome, sigurno tu ima nešto.
Nikada baš niste imali želju da malo pročačkate?
- Ne, nisam imao želju jer nisam taj tip. Čovek sam koji sa svojim korespondentom, prijateljem, ženom, poznanikom, partnerom, radi na bazi savesti. Međutim, očigledno, to nije dobra filozofija i to nije dobra metodika, tako da po tom pitanju treba zauzeti sasvim drugi stav.
Da li bi Vama bilo lakše da je sela sa Vama i kao sa čovekom porazgovarala i rekla kako stoje stvari?
- Svejedno je, mislim i da je rekla, bol bi bila identična kao i ova. Ne volim prevare, ne volim jednu najgoru reč koja postoji, a ja sam je doživeo u ovom slučaju, to je izdaja. Sve sam dao ovoj porodici kao i njoj. Živeo sam život porodičnog, mirnog čoveka, domaćina. Ali dobro, nema veze, preživećemo izdaju.
Koliko boli izdaja žene koju ste voleli najviše na svetu?
- Voleo sam je najviše na svetu naravno, više od sebe sam je voleo. Taj nož u leđa kada dođe onda ima neverovatnu težinu. Ne bi mi bilo o-kej da mi dođe neko iz čista mira i kaže, znaš šta, više ne mogu ili neću, našla sam drugog frajera i tako dalje, da ja kažem, hajde sve je u redu. Ne može biti sve u redu kada je uloženo tu deset, petnaest, dvadeset godina. Gradite nešto u životu i onda srušite, a to je naš specijalitet jugoslovenskog mentaliteta.
Kažu da je promašena ljubav, promašen život. Kako Vi gledate na to?
- Mislim da nije promašena ljubav. Imali smo mi ljubav i bilo je jako lepo dugi niz godina, a promašen život nije nikako. Zašto bi bio život promašen? Život se nastavlja, život ide dalje.