Данашњи дан обележава се у спомен на свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим. Цвети су радостан празник, дан када се слави, шири срећа и љубав, а у разним земљама постоје различити обичаји на Цвети. 

Циљ је да будете лепи као цвеће целе године 

Господа Исуса Христа су на улазу у Јерусалим сачекали људи који су према светим књигама клицали "Осана, благословен онај који долази у име Господње" и бацали су палмине гране и цвеће пред њега. Код нас се палмине хране према обичају замењују гранчицама врбе. Цвети се славе након Лазареве суботе, односне Врбице.

Од свих обичаја, најбитније је посветити се духовном развоју, кроз молитву, љубав према ближњем, славу празнику новог живота, Васкрсу, који долази, са миром у срцу.

Народни обичаји и веровања

По народном обичајном календару, дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопељни цветови како би укућани били румени и здрави. Један од главних обичаја јесте и рано устајање и брање цвећа, посебно са децом. 

Некада се на Цвети цео дан шетало окићен цвећем. На Цвети се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

Цвеће се потом ставља у чинију заједно са водом, да би се породица потом умила том водом у којој је потопљено цвеће.

Веровало се да на Цвети треба започети неке послове, донети одлуке. Људи уносе цвеће у дом, ките капије, улазна врата, држе цвеће у вази и поклањају га драгим особама.

На овај празник одвојите време за себе и добро размислите о својим следећим корацима - јер је рад на себи најисплатљивији посао.

Добро је данас доносити важне одлуке и започињати послове.

Данас дозвољено јести рибу

Великим празником Цвети завршава се шеста недеља Великог поста. Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу.

Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина Божијег.

У Србији се Цвети обележавају и као историјски празник. На Цветну недељу 1815. војвода Милош Обреновић дигао је код цркве у Такову народ у Други српски устанак.