Прича о Ђуповцима из Шапца, Милану и Нади који су пре шест година одлучили да у околном селу изграде старинску и здраву кућу од сламе и блата и ту из града пређу да живе са децом, одушевила је Србију.
Сви су похвалили млади и вредан брачни пар који је дословно својим рукама уз помоћ другара на моби подигао свој дом из снова. Реч је о 120 квадрата за које су у то време, 2017. кад су почели изградњу, одвојили 20.000 евра.
Када уђете у ову кућу, осим што загледате зидове, кров, под и друге детаље од природних материјала, први утисци које оставља су осећај чистог, свежег ваздуха, који као да „пролази“ кроз зидове, затим мирис дрвета, а у исто време и пријатна температура.
Прочитајте још
Нада (43) и Милан (40), фармацеут и професор физичког васпитања и њихово троје деце (два дечака и девојчица) кажу да су се навикли на овакву "природну" атмосферу, јер су у кући од сламе већ презимели зиме, а овде се уселили почетком 2018. године.
Годину дана раније, од када се прочуло да у Јевремовцу код Шапца једна породица гради ову, данашњим генерацијама несвакидашњу кућу, Ђуповци су доспели у жижу јавности.
На почетку, постављала су им се разна питања, између осталих и "Да ли они то копају базен?", "Због чега им је темељ раван, а не тракаст као код класичне куће", "Да ли ће трска на крову пропустити воду?" "Шта раде са снегом на крову?" и слично.
Кров је направљен под углом од 45 степени, па се снег и киша на њему не задржавају. Чинило се да су сви заборавили да се некада давно живело у сличним кућама, далеко здравије него данас у бетону, као и да је овај тип објекта неупоредиво јефтинији од куће од цигле и бетона.
- Кад су стигле бале од сламе, пролазници су се питали да ли правимо сењак, а онда када је "никао" димњак, било је јасно да је то стамбени објекат. Градњу смо почели у априлу 2017. године и завршили до Нове године. Пре тога, живели смо у Шапцу, у стану, у згради поред које је баш било бучно. Кафићи, паркинзи, гужва... - сећа се Нада за Приче са душом.
Пожелели су да оду негде другде, а као прави тренутак истичу период од две године, док је Нада била на породиљском са трећим дететом. Имала је времена да истражује по интернету какве куће постоје, а да нису скупе. У то време су отплаћивали кредит за стан и били су при крају.
- Ја сам желела брвнару од облица, са изолацијом од дебелих балвана, али је била прескупа. На крају смо одабрали кућу од сламе, у којој су зидови од бала сламе, уметнути између дрвених греда, и измазани блатним малтером у три слоја са обе стране. Кров је од трске, кућа је углавном од дрвене конструкције и мало је подигнута соклом од цигле. Овде је све природно осим бетонске плоче и хидроизолације коју чине битулит и кондор - објашњава Нада.
Струју добијају од сунчеве енергије, преко соларних панела. Ту су и колектори за загревање воде у бојлеру. Вода им стиже са бунара. Греју се на дрва, преко пећи сличној ракетној, коју су сазидали по нацртима организације "Узуме" из Француске.
Изолација је добра, а како кажу, до половине фебруара ове године потрошили су свега три кубика дрва. Немају телевизор, али имају рачунар и интернет. Храну спремају у пећи на дрва и на шпорету на плин.
Кућа има 120 квадратних метара (по 52 у приземљу и на спрату) као и 16 квадратних метара на веранди, под стаклом.
- Наши родитељи су били помало скептични, све ово им је било необично. Људи у Србији једноставно нису навикли на такав начин градње - кажу Ђуповци и присећају се како су направили корак напред и кренули од нуле.
- Не жалимо ми за градом. Али, на пример, када користите соларне панеле, онда не можете да имате струју у сваком тренутку, односно не можете да упалите десет уређаја одједном. Потребно је направити распоред активности, али вас то ништа не кошта. Имамо и батерије које акумулирају струју, па створимо залихе и за 15 дана. Живот на селу и у природи је пријатан, устајемо рано, а исто тако у зимско време идемо раније на спавање. Са таквим начином живота, биолошки сат се помера и усклађује. Нормално је да у граду људи лежу касније, јер све сија до поноћи и дуже - сагласни су Милан и Нада.
Један део плаца од 11 ари посветили су башти, а планирају да купе кокошке и једну козицу. Деца су се увелико навикла на живот на селу, на свеж ваздух, на боравак на имању. Најстарији син иде у сеоску школу. Нада каже да им је циљ био да децу навикну на природу, шуму и здраво окружење.
Као девојчицу, отац ме је често водио на Цер, где имамо доста земље и шуме. Желела сам да ту љубав пренесем и на своју децу. Док сам била на породиљском, имала сам времена за размишљање и да мало успорим. Схватила сам да деца у граду нису срећна: лети им је превруће, а зими немају куд. На селу наша деца имају своје двориште, а имаће и своје животиње, научиће како се гаје биљке и вратиће се нашим коренима - прича Нада.
Закључили су да желе да их оспособе да у случају тешких времена могу сами себи да обезбеде храну и да науче да гаје животиње.
- Желели смо сви да се вратимо мало уназад, упркос свему - поручили су Нада и Милан.
БОНУС ВИДЕО:
