Венце су положили представници Града Лознице, Центра за културу „Вук Караџић“ Лозница и Војске Србије – Гарнизона Лозница, касарне “Поднаредник Момчило Гаврић“ , а присутнима се испред Града обратио помоћник градоначеника Милан Југовић.
- Много је било искушења са којима се српски народ суочавао у својој прошлости, али свакако једно од најтежих, била је несрећа која је задесила Србију те 1914. године,када је злогласна црно-жута монархија, наоружана и задојена патолошком мржњом према свему што је српско, насрнула на Србију. Тешко су страдали ови наши крајеви, тешке злочине, непојмљиве здравом разуму, починили су превасходно припадници 42. домобранске дивизије, убијајући све што им се нашли на путу. Многе породице биле су затрте, а много деца остала сирочад. Наш Момчило изгубио је једну породицу, остао је без оца, мајке, три сестре и четири брата, али стекао је другу – постао је син Дринске дивизије, Шестог артиљеријског пука мајора Стевана Туцовића. Можда је Момчило Гаврић био најмлађи каплар Великог рата, по годинама осмогодишњи дечак, али срцем велики ратник, војник челичне воље - рекао је Милан Југовић.
Фото: Википедија
Према његовим речима, "Нека дела су бесмртна и не постоји то време, нити таква идеологија, која може да их одведе у заборав, нити да помрачи њихову славу."
Прочитајте још
- Управо су таква дела најмлађег каплара Великог рата. Лозница се своме Момчилу одужила подижући овај споменик са кога ће вечно гледати ја својој Трбушници и Гучеву, дајући једној од улица његовом име и коначно називајући касарну у Клупцима његовим именом. Град ће и убудуће настојати да сви великани овог краја вечно имају место у свом граду, од Анте Богићевића па до јунака из последњих ратова, подржаваћемо и организовати овакве и сличне манифестације са циљем неговања наше културне баштине, са циљем да понављањем истине будемо брана ревизији историје. Нека је вечна слава Момчилу Гаврићу, али и свим незнаним јунацима који су своје животе дали на бранику отаџбине, нека је вечна слава свим невиним страдалим жртвама, чија је једина кривица била та што су Срби - закључио је помоћник градоначелника Лознице.
У наставку је Горан Вилић, историчар и управник Музеја Јадра у Центру за културу „Вук Караџић“ Лозница, одржао историјски час, док су чланице етно групе „Лозице“ песмом употпуниле програм.
на овог храброг Лозничанина.
Фото: Википедија
Момчило Гаврић је имао само осам година када је почела офанзива на Србију и када су му Немци убили оца, мајку и седморо браће и сестара.
Најмлађи поднаредник свих савезничких армија у Великом рату, носилац Албанске споменице и неколико плакета за храброст, по ослобођењу земље навршава тек 12 година. Сироче без породице и војних другова, рану младост провешће у Енглеској, а у родној Србији преживеће још један велики рат, немачки логор, комунистичку тамницу и стрељачки вод. Век препун ратова, опасности, промена државних уређења и друштвених вредности, оставиће на овом скромном и повученом човеку најважнији траг – траг честитости који је успео да пренесе и на своје потомке.
Поводом 100 година од Великог рата, 2. новембра 2018. године, у Парку бреза постављен је споменик узнак сећања
Првог маја 1906. Гаврић је рођен у селу Трбушница код Лознице, био је најмлађи каплар на свету, рањен је у пробоју Солунског фронта, а имао је дванаест година када га је у чин поднаредника унапредио војвода Живојин Мишић.
У Енглеску одлази после рата и тамо је завршио гимназију. Вратио се у домовину 1921. и живео у Београду све до 28. априла 1993. када је у 87. години преминуо. У Лозници од 2018. има споменик, једна улица на Лагатору зове се по њему, а од јануара 2020. Гаврићево име носи гарнизон у Клупцима.
БОНУС ВИДЕО:
