Хлеб би требало да буде на топ - листи одличних намирница и то апсолутно за све врсте хлеба добијене од интегралног, белог, јечменог, ражаног или кукурузног брашна, наводи др Јагода Јорга у својој књизи "Дијета за тинејџерке".
Према њеним речима све те врсте хлеба имају приближну калоријску вредност, оно у чему се разликују јесте садржај витамина Б, који је нешто мањи у белим врстама, а у њима је и посебно смањен садржај влакана.
Фото: Профимедиа
Бели хлеб, тестенине и пиринач нису токсични, као што сви причају. Они су само мало сиромашнији нутритијентима, али њихова велика предност је управо у његовој лакшој сварљивости и бољој искористивости присутних витамина и минерала.
Колико нам је хлеба потребно дневно?
Фото: Профимедиа
Препорука др Јагоде Јорге је да то буде 200 грама дневно, да би било лакше разумљиво, фабрички сечен тост има 30 грама, а кифла за сендвич 120 грама. Никад не треба уносити мање од д 100 до 120 грама хлеба дневно или одговарајуће замене, али никако испод тога.
Хлеб је дивна незаобилзна подлога за хранљиве сендвиче, а тортиља је одличан фишек за гомилу сецканог поврћа са пилетином или јајима. Негативац из породице хлеба јесте лиснато тесто.
Прочитајте још
Топ листу негативаца предводи нико други до лиснато тесто, каже др Јорга у својој књизи.
Производе настали од те врсте теста су жу - жу пециво, кроасани, пужићи, рол - виршлице и разне масне пите. Све њих треба избегавати, јер ако поједеш, на пример, 100 грама жу - жу пецива добићеш 500 калорија!
Наравно, увек има изузетка од правила, ако је у питању кроасан прављен по добром старом француском рецепту, а не од лиснатог теста, он може да буде сасвим пристојан избор за доручак, а мала је разлика у калоријама у односу на хлеб. Исто важи и за неке дивне домаће кифлице са сиром и за неке лепе пите од кора које током припреме нису баш заливене уљем. На топ - листи су у средини, нису ни најбоље, ни најгоре, поручује др Јорга.
Фото: Профимедиа
Само је потребно да се самоконтролишемо и не поједемо више од два мала кроасана или кифлице.
БОНУС ВИДЕО:
