Hleb bi trebalo da bude na top - listi odličnih namirnica i to apsolutno za sve vrste hleba dobijene od integralnog, belog, ječmenog, ražanog ili kukuruznog brašna, navodi dr Jagoda Jorga u svojoj knjizi "Dijeta za tinejdžerke".
Prema njenim rečima sve te vrste hleba imaju približnu kalorijsku vrednost, ono u čemu se razlikuju jeste sadržaj vitamina B, koji je nešto manji u belim vrstama, a u njima je i posebno smanjen sadržaj vlakana.
Beli hleb, testenine i pirinač nisu toksični, kao što svi pričaju. Oni su samo malo siromašniji nutritijentima, ali njihova velika prednost je upravo u njegovoj lakšoj svarljivosti i boljoj iskoristivosti prisutnih vitamina i minerala.
Koliko nam je hleba potrebno dnevno?
Preporuka dr Jagode Jorge je da to bude 200 grama dnevno, da bi bilo lakše razumljivo, fabrički sečen tost ima 30 grama, a kifla za sendvič 120 grama. Nikad ne treba unositi manje od d 100 do 120 grama hleba dnevno ili odgovarajuće zamene, ali nikako ispod toga.
Hleb je divna nezaobilzna podloga za hranljive sendviče, a tortilja je odličan fišek za gomilu seckanog povrća sa piletinom ili jajima. Negativac iz porodice hleba jeste lisnato testo.
Pročitajte još
Top listu negativaca predvodi niko drugi do lisnato testo, kaže dr Jorga u svojoj knjizi.
Proizvode nastali od te vrste testa su žu - žu pecivo, kroasani, pužići, rol - viršlice i razne masne pite. Sve njih treba izbegavati, jer ako pojedeš, na primer, 100 grama žu - žu peciva dobićeš 500 kalorija!
Naravno, uvek ima izuzetka od pravila, ako je u pitanju kroasan pravljen po dobrom starom francuskom receptu, a ne od lisnatog testa, on može da bude sasvim pristojan izbor za doručak, a mala je razlika u kalorijama u odnosu na hleb. Isto važi i za neke divne domaće kiflice sa sirom i za neke lepe pite od kora koje tokom pripreme nisu baš zalivene uljem. Na top - listi su u sredini, nisu ni najbolje, ni najgore, poručuje dr Jorga.
Samo je potrebno da se samokontrolišemo i ne pojedemo više od dva mala kroasana ili kiflice.