Међу првим женама мироносницима осим Марије из Магдале, на Христов гроб дошле су и остале мироноснице међу којима су: Саломија, кћи Јосифа Обручника, а супруга Зеведејева, мајка Апостола Јована Богослова и Јакова и Марија, мати Јакова Малога и Јосије. Апостол Лука спомиње још и Јовану.
Осим њих, помињу се Марта и Марија, Лазареве сестре ког је Исус подигао из мртвих недељу дана пре његовог страдања. Порд Марте и Марије, ту су и Марија Клеопова и Сосана. Празник је установљен у IX веку, а песме за празник писали су Анатолије, игуман студијског манастира (IX век) или солунски Епископ (IX или X век), Косма монах (око 743) и Теофан (после 843). У служби ове недеље певају се из посљедованија Великог петка и песме посвећене мироносицама и тајним ученицима Христовим.
Те недеље, као и три наредне, на вечерњу се после стихире на стиховње певају стихире Пасхе: "Пасха свјашченаја", а на јутрењу читав Пасхални канон са додатком нарочитих богородичних (који се и током Светле седмице певају после тропара Пасхалног канона свакодневно, осим првог дана). Тамо где је храм посвећен женама мироносицама, додаје се још и величаније. Особеност суботње службе ове седмице је то што се на њој врши оданије празника, па се зато на "Господи воззвах" певају исте стихире као и на сам празник.
Свети Матеј тврди да су оне прве наишле на Христов празан гроб и сведочиле Васкрсењу.