Врло је раширен и назив “Бела недеља”, јер спада у “трапаве седмице”, током којих се не посте ни среда ни петак. Ова седмица назива се и Томина недеља, названа по апостолу Томи.
Васкрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак. Сва три дана верници се традиционално поздрављају са “Христос васкрсе” – “ваистину васкрсе” и тиме настављају да преносе радосну вест о Христовом васкрсењу коју је мироносницама на Христовом гробу јавио анђео благовесник Гаврило.
Обичаји и традиција
На Васкршњи понедељак се настављају гозбе и весеља, наставља се хришћанска радост. То је заправо једна једина ствар, коју прави и искрени верници никако не би смели да забораве да ураде на овај дан. Дакле, да наставе да се веселе и ту радост поделе са најближима. Према народном веровању, они који се оглуше о ово једноставно “правило” пркосе Богу и Христосу и неће им ићи у животу “како треба”. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева.
У многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар. Тамо, рано изјутра, по завршеној служби у храму, монаси излазе из манастирске порте, носећи црквене предмете, на челу са иконом Богородице Тројеручице.
Фото: Профимедиа
Прочитајте још
Крећући се лаганим ходом у поворци, поју сво време тропаре Богородици и обилазе места: Крст цара Душана, спомен место Богородици подигнуто на месту где је угинула мазга која је донела икону Богородице Тројеручице из Јерусалима, костурницу где се чувају кости упокојених монаха, а онда се враћају у манастир и поново улазе у храм.
Што се тиче старих обичаја, у неким крајевима Војводине на данашњи дан момци који су за женидбу у преподневним сатима у фијакерима обилазе девојке у селу које су за удају. Са собом обично воде и тамбураше или сами свирају понеки инструмент, али обавезан детаљ је посуда са водом.
Када дођу код девојака, поливају их водом, односно, према народном веровању, спирају грехе са њих и спремају да их ожене.
Што више воде потроше, то је већа шанса да су баш ту девојку одабрали за будућу супругу. Због овог обичаја васкршњи понедељак зове се још и водени понедељак.
Српска православна црква и верници сутра обележавају и Ђурђевдан, празник којим се чува успомена на Светог Ђорђа.
Ђурђевдан представја једну од најчешћих слава код Срба и носи бројне народне обичаје.
У народу се узима за границу између зиме и лета, везује се за здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност и добре усеве.
Обичаји на Ђурђевдан
Један од најстаријих обичаја уочи Ђурђевдана је да домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу. То се затим ставља испред куће да преноћи.
Ујутру се сви редом умивају водом: деца - "да буду здрава као дрен", девојке - "да се момци грабе око њих", старији - "да буду здрави", домаћин – "да му кућа буде добро чувана".
Фото: СПЦ
Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата у кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину до следећег Ђурђевдана. Када се плетење венаца заврши, обичај је да се развије коло у тихој вечери и по месечини.
Обичај је и да се на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак".
И данас се верује да ако је на сутрашњи дан ведро и лепо време да ће година да буде плодна, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша верује се да ће лето да буде сушно.
БОНУС ВИДЕО:
