У октобру 2016. године тим научника је по први пут након неколико векова склонио мермерну полочу за коју се традиционално верује да покрива гробницу Исуса Христа. Прелиминарни налази су потврдили да су, након векова оштећивања, уништавања и више реконструкција околне цркве Гроба Господњег у јерусалимском старом граду, делови гробнице и данас присутни.
Најпоштованије место у хришћанском свету - гробницу - чини кречњачко постоље - место на које је према Библији положено Христово тело након скидања са крста, које је исклесано од зида пећине. Најкасније 1555. године, а највероватније и вековима раније, ово постоље је прекривено мермерном облогом, наводно да спречи ходочаснике да ломе делове стене и односе их као сувенире.
Када је у ноћи 26. октобра 2016. године мермерна облога уклоњена, први резултати испитивања тима за конзервацију показали су само један слој материјала испод. Истраживачи су непрекидно радили наредних 60 сати. Током рада је откривена је још једна мермерна плоча која је на површини имала урезан крст. До ноћи 28. октобра, само неколико сати пре него што је гробница требало да буде поново запечаћена, откривено је да је оригинална кречњачка гробница нетакнута.
- Апсолутно сам задивљен. Колена ми се мало тресу јер ово нисам очекивао - рекао је тада Фредрик Хиберт, археолог Друштва Националне Географије.
Још је додао:
Прочитајте још
- Не можемо да кажемо 100 одсто, али видљиво је да се локација гробнице није мењала током времена.
Поред тога, истраживачи су потврдили постојање оригиналних кречњачких пећинских зидова унутар Едикуле, светилишта које је изграђено у 19. веку изнад гробнице.
Да ли је ово заиста био Христов гроб?
Иако археолози не могу да тврде да је гробница откривена у Цркви Светог гроба место сахране Јеврејина познатог као Исус из Назарета, постоје индиректни докази који сугеришу да су идентификацију тог места извршили представници цара Константина, неких 300 година од Христове смрти.
Најранији извештаји о Исусовој сахрани потичу из Јеванђеља, прве четири књиге Новог завета, за које се верује да су састављене деценијама након Христовог распећа, око 30. године нове ере. Иако постоје варијације у детаљима, извештаји доследно описују како је Христ сахрањен у гробу исклесаном у камену, на земљишту које је припадало Јосифу из Ариматеје, богатом Исусовом следбенику.
Археолози су у области око Јерусалима идентификовали више од хиљаду таквих гробница исклесаних у стенама, каже археолог и стипендиста Националне Географије Џоди Магнес. Свака од ових породичних гробница састојала се од једне или више погребних комора са нишама за смештање појединачних тела.
- Све то је у складу са оним што знамо о томе како су богати Јевреји сахрањивали своје мртве у време када је живео Исус - каже Магнес. "Ово, наравно, не доказује да је догађај био историјски. Али оно што нам говори јесте да су извори за Јеванђеља били упознати са овом традицијом и овим обичајима сахрањивања."
Изван градских зидина
Јеврејска традиција је забрањивала сахрањивање унутар градских зидина, а Јеванђеља прецизирају да је Исус сахрањен ван Јерусалима, близу места његовог распећа на Голготи. Неколико година након Христове смрти и васкрсења, зидине Јерусалима су проширене, смештајући тако Голготу и оближњу гробницу унутар града.
Када су Константинови представници стигли у Јерусалим око 325. године нове ере да лоцирају гробницу, људи су им наводно указали на храм који је изградио римски цар Хадријан око 200 година раније. Историјски извори сугеришу да је Хадријан дао да се изгради храм изнад гробнице како би потврдио доминацију римске државне религије на месту које поштују хришћани.
Према Јевсевију, епископу Цезареје, римски храм је сравњен са земљом, а ископавања испод њега открила су гробницу исклесану у стени. Врх пећине је одсечен да би се открила унутрашњост, а око њега је саграђена црква. Цркву су потпуно уништили Фатимиди 1009. године, а поново је обновљена средином 11. века.
Ископавања унутар цркве Гроба Господњег током XX века открила су остатке онога за шта се верује да је Хадријанов храм и зидова првобитне Константинове цркве.
Присуство других гробница тог периода је важан археолошки доказ, према Магнесу. "Говоре нам да је ово подручје у ствари било јеврејско гробље изван зидина Јерусалима у време Исуса Христа."
- Можда нисмо потпуно сигурни да је место цркве Светог гроба место где је Христ сахрањен, али немамо ниједно друго место за које постоји тако озбиљна тврдња, и заиста немамо разлог да одбацимо аутентичност места - рекао је Дан Бахат, бивши градски археолог Јерусалима.
Месеци рестаурације, деценије студија
Гробница је неколико дана од отварања била поново запечаћена оригиналном мермерном облогом и неће бити поново отварана вековима или чак миленијумима. "Архитектонска конзервација коју спроводимо треба да траје заувек", каже Моропулу. Пре него што је поново запечаћен, направљена је обимна документација о површини стене.
Археолог Мартин Бидл, који је објавио студију о историји гробнице 1999. године, верује да је једини начин да се заиста сазна или разуме зашто људи верују да је баш ово гробница за коју Библија каже да је у њу положено Исусово тело, је да се пажљиво прегледају подаци прикупљени приликом откривања гробног места и зидова пећине.
- Површине стене морају се са највећом пажњом, у најмању руку, посматрати како би се нашли трагови графита - каже Бидл, наводећи да су друге гробнице од великог значаја у том подручју прекривене урезаним крстовима и натписима на површинама.
- Питање графита је апсолутно кључно - каже Бидл.
Још додаје:
- Знамо да постоје и друге гробнице исклесане у камену испод различитих делова цркве. Зашто је онда епископ Јевсевије идентификовао ову гробницу као Христов гроб? Он не каже, а ми не знамо. Мислим да Јевсевије није погрешио — био је веома добар научник — тако да вероватно постоје докази - само ако се добро траже.
Конзерватори су чистили и документовали сваки педаљ Едикуле још најмање пет месеци након отварања гробнице, прикупљајући вредне податке које ће научници проучавати годинама у покушају да боље разумеју порекло и историју једног од најсветијих места на свету.
(Националана географија)
БОНУС ВИДЕО:
