Од почетка године у односу на исти период 2023. више од 50 одсто више пожара - готово 12.000, највише на отвореном простору.
Чаушић је рекао да је Сектор за ванредне ситуације од 1. јануара до 15. јуна имао 16.467 интервенција, што је повећање за 44 одсто у односу на исти период прошле године. Начелник сектора каже да када су у питању пожари, ситуација је још драматичнија.
- Укупан број пожара у овом периоду је 11.988 и ту је повећање за 50 одсто у односу на прошлу годину. А тек је драматична ситуација са пожарима на отвореном, имамо повећање од 117 одсто. Оно што ме, упркос томе, радује јесте да заиста великим трудом и радом и организованошћу имамо смањење броја страдалих у пожарима на грађевинским објектима и пожарима на отвореном - истиче Лука Чаушић.
Изнео је податак да је ове године живот изгубило 35 људи, али да у поређењу са прошлом годином када је то био број од 49 особа, то је значајно смањење.
- Имали смо већи број спасених људи, 50 људи је директно спасено. Сваки живот је битан и дајемо све од себе да ће у будућности да се настави тај тренд који је кренуо у задњих неколико година и да сваке године буде све мањи број страдалих - напоменуо је он.
Прочитајте још
Апел грађанима да не пале стрњику
Уочи најављених температура које ће прећи 35 подеок и услова који омогућују да се све чешће појављују пожари на отвореном, из Сектора за ванредне ситуације апелују на грађане да не пале стрњику нити ватру близу шума.
Чаушић каже да је Закон о заштити од пожара јасан и да у члану 46. се прописује забрана ложења ватре у шуми, односно 200 метара од шуме и у члану 50 Закона о заштити пожара јасно се каже да је забрањено спаљивање стрњих усева, смећа и биљних остатака.
- Служба Сектора за ванредне ситуације је служба која у крајњој мери користи инструменте репресије, да излазимо и да пишемо прекршајне налоге и казне - каже он.
Најављене су појачане контроле на терену наредних дана.
- Ми желимо да утичемо на свест наших грађана. Желимо да они знају да су у највећој опасности управо људи који пале ватру. Зато што ватрица, на температури од 35 или 40 степени, једноставно може врло брзо да пређе у праву катастрофу и највећи број страдалих или готово сви страдали су управо они који су те пожаре изазвали - подвукао је Чаушић.
Тешко доказати ко је изазвао пожар
Према његовим речима тешко је на терену доказати ко је изазвао пожар, али када се зна кривац, он мора да одговара и да сви они који се неодговорно понашају у крајњој линији плате казну. Да би се ухватили сви неодговорни, на терену би требало свакодневно да буде стотине хиљада инспектора како би могло да се испрати свако село, сваки засеок.
- Прошле године су написана 283 прекршајна налога. Свест грађана је та која је кључна да заштите себе, своју имовину, имовину својих суседа и на крају крајева једна ватра може да угрози велики шумски комплекс, додаје Чаушић:
- Оно што Сектор за ванредне ситуације ради јесте да смо поставили један циљ, а то је да све пожаре на отвореном у задње две-три године гасимо и локализујемо у року од 24 сата. То је резултат којим мало која служба у Европи може да се похвали и ми радимо да заштитимо људске животе и њихову имовину и на крају крајева шумске комплексе који су од невероватне важности за нашу земљу.
Потребно 9.000 ватрогасаца
Србији је потребно 9.000 ватрогасаца.
- Ми смо сада у доброј ситуацији по броју ватрогасаца, сад их је 3.593 и још 300 наших младих колега који управо крећу на тај ватрогасно-спасилачки курс који траје четири месеца. Након тога они постају, уколико успешно заврше тај курс, део ватрогасне породице - објаснио је Чаушић.
Каже и да ћемо тешко достићи у неком наредном периоду седам, осам или девет хиљада људи колико нам је потребно. Зато Сектор за ванредне ситуације, како наводи, јача добровољне ватрогасце.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО:
