Корен овог обичаја налази се у Антици. Наиме, стари Грци су веровали да, када човек умре, његова душа одлази у подземни свет – Хад. У њему се налази тужна равница обрасла бледим дивљим цвећем.
Том равницом тече пет река: ледени Стикс – река мржње, Ахерон – река бола, Кокитус – река јадиковања, Флегетон – река ватре и Лета – река заборава.
Када душа покојника дође у Хад, пије из Лете како би заборавила прошлост и патње у претходном животу. Они који су веровали у реинкарнацију веровали су и да душе пију из ове реке како би заборавиле пређашњи живот и биле спремне за нови.
Управо ту, верује се, лежи корен обичаја да се никада не наздравља чашом воде. На тај начин, онога ко то чини, снашао би прерани заборав и судбина гора од смрти.
БОНУС ВИДЕО
Прочитајте још
