Често агресивно понашање доводило је до тога да се под притиском појединих политичких и дворских кругова, али и пропаганде која је долазила из домаће и аустријске штампе, одрекао престола 1909. године у корист свог брата Александра, будућег краља Југославије. Присталице његовог брата, краља Александра, сматрале су да је због, благо речено, „преке нарави“, а касније и геј афере, са разлогом смештен 1925. године у азил за умоболне.
Фото: Википедија
Постоје и друга тумачења.
Критичари владавине првог југословенског краља сматрали су пак да је Ђорђе, у народу прозван краљевић Ђорђе, жртва сплетки и апсолутистичке владавине његовог брата, који је наследио престо пошто је Ђорђе, окривљен за смрт свог слуге, абдицирао.
На деду је имао неукротиву и необуздану нарав. Често је ишао на Аду у рибарење са својим професором математике и великим пријатељем Миком Аласом, за којег се сматрало и да је његов љубавник.
Фото: Википедија
Ђорђева прека нарав доводи га у многе неприлике. Био је у непријатељству са Николом Пашићем, Драгутином Димитријевићем Аписом и официром Петром Живковићем. За разлику од њега, Петров млађи син Александар имао је много више дипломатског духа и тактике и био је Пашићев миљеник.
Прочитајте још
Убиство слуге
Принц Ђорђе је ишао у војну школу у царској Русији, у Кадетски корпус цара Александра ИИ. Често је тада од својих другова кадета скривао своје племићко порекло, тј. да му је деда црногорски књаз Никола, чије су две ћерке (Ђорђеве тетке) биле удате у Русији за руске племиће.
Његово школовање прекинуо је Мајски преврат 1903. године када је у Србији убијен краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга. Одлучено је да нови краљ буде кнез Петар Карађорђевић, који је тада живео у Женеви. Од 1903. године Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.
Фото: Википедија
Један догађај био је преломан за Ђорђев живот – убиство његовог слуге Стевана Колаковића. У нападу беса престолонаследник га је премлатио. Стеван је имао тешке повреде по глави и трбуху. Сви ударци су били, по мишљењу лекара, нанети ударцима ноге. Од задобијених повреда слуга је после неколико дана умро.
Сахрањен је дан раније него што је речено његовим рођацима и пријатељима.
Режимска штампа је покушала да заташка злочин називајући га „тајанствено убиство“, али су српски социјалдемократи преко Радничких новина започели упорну кампању, захтевајући да се злочин казни. Овај догађај је изазвао велику буру у српској, а нарочито у аустроугарској штампи, па је због свега тога Ђорђе понудио абдикацију 27. марта 1909. године. Нови престолонаследник постао је млађи брат Александар, који тада долази из Петрограда.
Од те абдикације Ђорђе је само принц, не и престолонаследник, а пошто је краљев син назива се краљевић Ђорђе.
Живот у притвору и нетрпљивост са братом
Принц Ђорђе је учествовао у оба балканска и у Првом светском рату. Тешко је рањен у бици на Мачковом Камену код Крупња септембра 1914. године.
После смрти краља Петра 1921. године, власт је и званично преузео његов млађи син, краљ Александар. Нетрпељивост између Ђорђа и Александра тада је све више расла. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и годинама је боравио у затвору, монтирани су лекарски извештаји да је неурачунљив итд.
После убиства краља Александра 1934. године у Марсељу, принц Ђорђе се понадао да ће бити пуштен на слободу.
Међутим, кнез намесник Павле и краљица Марија нису имали жељу да га ослободе и он је у затвору дочекао и Други светски рат. Ослободили су га Немци, знајући за велику неправду која му је нанета.
Фото: Профимедиа
После Другог светског рата нова комунистичка власт све чланове династије Карађорђевић (који су били у изгнанству) прогласила је државним непријатељима, одузела им држављанство и конфисковала имовину. Једино је принц Ђорђе остао у Београду и живео мирно у слободи као пензионер.
Чини се да је комунистичка власт имала више разумевања за њега од рођеног брата. У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић. Нису имали деце.
Умро је у Београду, у дубокој старости, 17. октобра 1972. Сахрањен је у задужбини свога оца, цркви св. Ђорђа на Опленцу код Тополе. Поред њега је сахрањена и његова жена Радмила.
Веза са Миком Аласом
Краљ Петар Први се жалио ”до бога” што му “Мика Алас печати сина Ђорђа одастраг“.
Сада је јасно зашто се овај велики српски математичар определио за алтернативни живот међу аласима, пристанишним радницима и осталим маргиналцима Савамале. Можда је ова романса утицала и на то што је Ђорђе Карађорђевић морао да се одрекне престола. А и његово убиство слуге кога је избезумљен убио ударивши га између ногу личи на љубавнички гнев.
На нашој највећој новчаници се налази лик доброг пријатеља Мике Аласа, Слободана Јовановића, за кога се никада није чуло да је имао неку везу са женама. Краљ Александар Карађорђевић није био геј, мада су строго кажњавани људи који су ширили такве гласине…Вероватно је режим био преосетљив због краљевића Ђорђа.
О томе је писао и историчар Предраг Марковић.
Према његовим подацима, великани српске историје који су били хомосексуалци су управо првенац краља Петра, принц Ђорђе Карађорђевић и генерал Петар Живковић, председник владе у време шестојануарске диктатуре. Исто се претпоставља и за математичара Михаила Петровића Аласа, као и за једног од највећих српских предратних интелектуалаца Слободана Јовановића.
- Ова тема је заиста мало деликатна јер се много тога крило. Данас, и да хоћемо, можемо врло мало сазнати о љубавном животу наших прабаба јер оне нису ни знале да пишу, а камоли да су о томе причале. Ипак, остало је записано да се на демонстрацијама против шестојануарске диктатуре демонстрирало: ‘Доле Пера педер!’, а било је и притужби да је генерал Живковић ‘злоупотребљавао’ своје гардисте”, рекао је својевремено историчар Предраг Марковић за “Вести”.
