Откријте када су почеле прве Олимпијске игре и чија је творевина олимпијска бакља, ко су најстарији и најмлађи освајачи медаља, као и када су наши такмичари први пут учествовали на Олимпијским играма.
Фото: Википедија
Kако је све почело?
Замислите 776 п.н.е. У Олимпији је атмосфера узаврела, са гледалишта мушкарци и девојке гласно навијају док се снажни момци надмећу у трци. Част и статус су у питању, најбољи међу њима биће крунисани маслиновим гранчицама, а њихов лик уметници ће клесати у камену широм Грчких градова. Ово ритуално такмичење одржано је у част Зевса, врховног и најважнијег међу грчким божанствима, под његовим и Хериним храмом у Олимпији.
Међутим, спортска такмичења у част богова одржавала су се и раније, а Олимпијада, иако најважнија, није била једина од периодичних игара. Међу најпознатијим биле су игре у част богиње Хере, које су се одржавале такође у Олимпији, две године након сваке Олимпијаде. Те 776. године п.н.е. Олимпијада је подразумевала само једно такмичење – трку на ногама односно стадион, у дужини између 180 и 240 метара, у трајању од само једног дана.
Порекло Олимпијских игара Стари Грци описали су у неколико легенди. Одржавале су се сваке четири године, што је у старој грчкој постало мерна јединица времена. Тако се у неким списима могу пронаћи записи попут „трећа година осме олимпијаде“ или „прва година девете олимпијаде“ итд. Дом такмичења, Олимпија, припадала је грчком граду-држави Илија на Пелопонезу, иако је комшијска Пиза у неколико наврата освајала ову територију на кратак период.
Прочитајте још
Фото: Википедија / Профимедиа
Игре су имале велики значај у Хеленистичкој култури. Током игара владало је олимпијско примирје, када су се прекидали сви ратови, а гледаоци и такмичари могли су слободно пролазити до борилишта. Из Олимпије су кретали гласници у све крајеве ове земље како би раширили вест о почетку игара. Примирје је иницијално трајало месец дана, а нешто касније и читава три месеца.
Такмичили су се искључиво мушкарци који су рођени слободни, а на гледалиште нису могле долазити жене, већ само мушкарци и неудате девојке, који су заједно уживали у спорту. Победити на играма била је ствар престижа, а о победницима, који су крунисани маслиновом гранчицом, певане су песме и у њихову част прављене су скулптуре. Неки од градова су богато награђивали своје победнике, што земљом, што новцем.
Олимпијада је остала важан догађај и у доба Римског царства, када су такмичари из читаве земље долазили на борилишта. Међутим, са порастом броја хришћана и уздизањем ове религије као доминантне у царству, Олимпијада је стекла епитет ”паганског” ритуала и њена популарност брзо је опадала. Римски цар Теодосије 393. године је забранио Олимпијске игре, након готово 12 векова традиције.
Модерне игре
До 19. века је спорадично у читавом свету било покушаја организација игара које су у неком облику подсећале на Олимпијаду, све без запаженог успеха. Претеча првих модерних Олимпијских игара било је такмичење управо у Грчкој, 1859. године. Након ослобађања од Османлијског царства, Грчка је трагала за свим начинима како би се у земљу вратиле грчка култура и обичаји. Велики грчки филантроп Евангелиос Запас је спонзорисао организовање игара посвећеним античким Олимпијским играма које су 1859. године одржане на градском тргу у Атини.
Исти човек спонзорисао је и обнову античког стадиона Панатинаико, где си се 1870. године такође одиграле спортске игре за грчке и османске такмичаре. У истом периоду, у Британији су такође организоване игре Венлочког олимпијског друштва. Ова два догађаја инспирисала су Пјера де Kубертена, француског педагога, који је присуствовао овим догађајима да 1984. године у Соброни организује међународни конгрес на ком је основана Међународни олимпијски комитет и рођена идеја о модерним Олимпијским играма.
Прву Олимпијаду Kубертен је планирао за 1900. годину у Паризу. Међународни Олимпијски Kомитет је, међутим, предложио да се Олипијада врати у домовину и прве модерне игре су тако одржане 1896. године у Атини. У играма је учествовало 285. спортиста из 14 земаља, иако различити извори дају различите податке (посебно када су у питању учешће Бугарске и Чилеа). На отварању је било преко осамдесет хиљада људи, а међу њима и грчки краљ Ђорђе И, који је отворио игре. Такмичари, искључиво мушкарци, надметали су се у 9 спортова и укупно 43 дисциплине. Четири године касније, број земаља учесница попео се на 24, а међу 1225 спортиста било је по први пут и 19 жена.
Популарност игара, међутим, почела је да опада. Игре у Сент Луису 1904. године, а потом и у Лондону четири године касније нису доживеле велику популарност. Такмичари су углавном долазили из земаља у којима су се одржавале, као и већина победника, а игре су трајале по 5, односно 6 месеци. Трајање игара уређено је тек 1932. године у Лос Анђелесу, и од тада трај 15 такмичарских дана.
Од оснивања па до данас игре се одржавају на сваке четири године. Изузетак су ратом укинуте игре 1916. 1940. и 1944. године. Највише организација има Лондон, где су игре одржане три пута – 1908. 1948. и 2012. године.
Национална географија
