Стручњакиња своје стручне савете о родитељству иначе дели на ТикТок каналу где је окупила повећу групу мајки истомишљеница. Признаје да јој је често драже да попије шољицу кафе и опусти се док се њено дете само игра.
'Играње је њихово искуство учења'
- Сматрам да нам је наметнута та родитељска кривица да би непрестално требало да будемо укључени у одгој деце, бити са њима у сталној интеракцији, стално их ангажовати, стимулисати и подучавати. А једна од највећих ствари које сам научила током доктората о развоју деце јесте да децу треба пустити да се играју и да им не треба нико да би то радили', казала је Самер.
- Ако вас питају да се играте с њима, наравно да ћете се играти. Али, како расту, играње је њихово искуство учења. И то им је тако привлачно, тако да мислим да родитељи не би морали да осећају кривицу што се више не посвећују својој деци. Понекад то мање помаже мозгу вашег детета. Игра је учење - каже.
Фото: Профимедиа
Превише бављења децом 'гњечи' креативност
Она сматра да превише родитељског бављења децом 'гњечи' њихову креативност.
- Превише се ангажујући са нашом децом, покушавамо да водимо њихов процес. Њиховом врло креативном мозгу намећемо наш рационалан приступ стварима. Нарочито ако је реч о стварима ниског ризика попут игре, не треба да им показујемо како да се играју, они ће то радити на свој начин. И тиме ће учити и експериментисати и стећи стварно богато искуство истраживања своје креативности. Ако им се укључујеш на сваком кораку, гушиш њихову креативност - тврди др Самер.
Прочитајте још
Она свој метод назива "лењим родитељством" и каже да је најделотворније када родитељи створе простор у којем не морају превише помно да прате своје дете и непрестално му говоре 'не'.
- Будимо искрени, сви желимо ту лењу секунду да попијемо шољу кафе, прочитамо књигу или било шта друго. А ја то радим - додала је.
Непрестане похвале деци су као отров
Она објашњава да се родитељство може поделити у четири модела, а најделотворнији је ауторитативно родитељство, такође познато и као нежно родитељство. Према том моделу страх и казна замењују се позитивношћу и стрпљењем. Својој ћерки настоји што ређе да говори 'не' како њено дете не би осећало да је стално у некој невољи.
Мајка једног детета додала је: - Трудим се да јој врло ретко морам рећи 'не' јер стално понављање делује негативо и ствара утисак код детета да је стално у невољи. То може да доведе до негативних осећања и фрустрације.
Уместо да своју ћерку обасипа похвалама када се придржава правила, она те охрабрујуће речи чува за прилике када их сматра заиста потребнима. Објашњава то тиме да ако се деца хвале за сваку ситницу, онда похвала нема исти учинак као када учине нешто за што заиста заслужују похвалу.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
