- У трећем месецу отишла сам на боловање, јер ми је баш био велики обим стомака. У седмом месецу добила сам неки осип и отишла сам у болницу. Појавила ми се вода, мислили су да ми је пукао водењак, пребацили су ме у Градину. Тамо ми је докторка дала инјекцију и до јутра више ништа нисам имала, све је прошло - започиње причу Рамиза.
Тада јој се јављају и прве сумње.
- Та иста докторка ме је питала да ли желим да останем код њих да одржавам трудноћу. Тада су ме снимали и видели да носим тројке. Рекла сам да нема потребе. А онда ми је понудила да идем у болницу у Сарајеву - хеликоптером. Онако тешка, једва сам се и по кући померала, одбила сам и пустили су ме кући - објашњава Босанка.
Дан уочи порођаја распремала је стан, сећа се добро да је прала тепих, иако је била трома.
Фото: Профимедиа
- Добро се сећам, тај дан прала сам тепих, само нисам могла да га подигнем да се суши. Увече у 12, прокрварила сам. У колима Хитне помоћи су ми рекли да морају строго да воде рачуна о мени, ту ми већ није било јасно због чега. Отишла сам у порођајно, ставили су ме природно да се порађам, иако је доктор рекао да морам на царски. Трећи дан ја сам већ запомагала, анестезиолог је рекао да ми се хитно да инјекција и да идем у салу - прича Рамиза и додаје:
Прочитајте још
- Успавала сам се и после тога више ништа не знам. Следеће јутро пробудила сам се у соби. Долази Чедо и доноси ми неке папире које ми каже да морам да потпишем и на вратима ми каже да је двоје деце живо, а да је треће умрло. Ја онако из анестезије нисам имала снаге, иначе бих га привукла да ми објасни шта се десило.
Потом је уследила посета непознатог брачног пара.
- Затим је у собу ушао доктор и непознати човек и жена. Доктор ме није питао ни како сам. А да видите колика ми је била рана, то ни у једне жене нема. Та женска ми је пружила руку да се упознамо, рекла ми је своје име. Дизала ми је косу са чела, а имала сам бујну косу. Окрете се ка доктору и каже да је све у реду, а мени одмах било чудно. Нису се задржали ни пет минута, на вратима су се погурали да што пре изађу. Убеђивали су ме да је све у реду.
Фото: Јутјуб принтскрин/tatabrada.tv
Међутим, у Рамизи је то пробудило још веће сумње.
- Била сам 10 дана у болници, нико од лекара није дошао да пита како сам. Једино супруга од једног доктора, они су сад у Немачкој, кришом ми је брисала чело и освежавала ме. Плашила се да је не избаце са посла. Она ми је спасла живот.
Из породилишта је изашла без деце, рекли су јој да морају да буду у инкубатору.
- Муж је ишао да обиђе децу, говорили су да су у инкубатору. Након 10 дана, ја се спремим са супругом и одем да видим шта се дешава. Долазимо тамо, бабица ми каже да не могу да их видим, јер су у инкубатору. Кад сам хтела да позовем полицију, рекла ми је да сачекам. Значи, уплашили су се. Отишла је са неким да разговара, враћа се и доноси ми две бебе. Оне никако нису биле у инкубатору. Девојчице су биле потпуно нормалне.
Одувек је осећала дубоко у себи да је и трећа девојчица жива.
Фото: Јутјуб принтскрин/tatabrada.tv
- Нема у којој земљи се нисам распитивала да ли је неко од жене која је родила тројки узео дете. Оно што сам одмах урадила, чим сам се мало опоравила, ишла сам да добијем све папире о историји болести и лечењу те треће цурице, дали су ми само потврду о смрти. Нигде нема ни како је лечена, ни од чега.
После 26 година сазнаје истину на невероватан начин.
- Ћерке су становале у стану од мојих родитеља. Зову ме један дан и кажу да имају нешто за мене. Мислила сам да је нека гардероба, јер су ми обично давале оно што неће да носе или им је велико. Сандрина другарица је донела новине "Свет" и у њима је била слика. Сања, друга ћерка, листала их је и видела фотографију у којој је препознала себе. То је била Дијана, која је после 26 година, наступала на Фолк шоу - прича Рамиза и додаје:
- Пре тога, на вратима ми се појавила једна жена. Само што сам дошла са посла, она је дошла и затражила ми је воде. Рекла сам јој да уђе у кући и да попије, не ваља тако на прагу. Изула се и ушла, има хоклица где је седела. Мајка ми каже да је направила питу кромпирушу и да је понудим да једе. Седеле су ту на каучу моје две девојчице, питала ме јесу ли то моја деца. Испричала сам јој да сам родила троје, а да за треће не знам шта се десило. Та жена ми је рекла да је она у околини Живиница, да ћу добити једну слику и на основну ње све покренути. Тако је и било. Само ми је нагласила да је у питању неки моћан човек и да не зна како ћу успети. Али, ја сам веровала у Бога - каже Босанка, истичући да бројни људи не верују у ту причу, али наглашава да се све тако десило.
Са друге стране, Рамизин супруг никада није веровао у то да је Дијана жива.
- Ми смо 1995. сазнали да нам је и треће дете живо. Када ме је Дијана назвала и рекла да је наше рођено дете и да се удаје, мој Алди се само ухватио за леву страну, ништа ми није рекао. Кренуо је до кухиње по воду и само пао. Хитна и полиција су одмах стигле, само су констатовале смрт. Од узбуђења је добио инфаркт.
Велика јој је жеља да се Дијана зближи са двема сестрама и братом.
- Имам све папире и ДНК анализе. Ја сам жена од речи, не причам глупости и планирам да правду потражим и у Стразбуру - закључила је ова храбра Босанка.
БОНУС ВИДЕО:
