У документу се истиче да су плаже и станишта на ниским деловима обале осетљиви на обалске поплаве, раст нивоа мора и ризик од нестанка.
- Пројектовани пораст нивоа Јадранског мора, као мора са природним богатствима, до краја века је 35 цм, што ће утицати на могућности за рекреацију на његовим плажама које постају недоступне или непривлачне због ерозије - наводи се у Нацрту Националног плана за прилагођавање на климатске промене.
Утицаји се, како се додаје, проширују на туристичку инфраструктуру и становање, што доводи до губитка привредних добара као што су ресторани, смештајни капацитети и плаже.
Фото: П. Милошевић
- Функционалност виталне инфраструктуре као што су луке, марине и бродоградилишта такође је угрожена, што касније смањује укупну туристичку привлачност приморских региона - констатовано је у документу.
Прочитајте још
Пројекције указују да су најугроженија подручја Улцињ (посебно Ада Бојана), Бар, Тиват и делови Бококоторског залива (укључујући и Котор).
У Нацрту Националног плана наводи се да су делови обале од Бококоторског залива до ушћа Бојане изложени деловању таласа и поплавама.
- Комбинација интензивних таласа, морских струја и раста нивоа мора услед климатских промена убрзава приобалну ерозију и отежава одржавање природних и изграђених насипа на плажама и друге приобалне инфраструктуре. То такође повећава ризик од продирања морске воде, што доводи до заслањивања слатке воде и земљишта - констатује се у Нацрту.
Фото: Б. Дабић
Веома погођени региони укључују Улцињску Солану, Аду Бојану и јужни део Велике плаже, Тиватска и Морињска солила у Бококоторском заливу.
- Анализа показује да дуж целе обале постоје насеља у подручјима угроженим растом нивоа мора - наводи се у Нацрту Националног плана.
Многе приобалне области да се суоче са повећањем нивоа плављења
Начелница Одсека за примењену метеорологију и климатске промене у Заводу за хидрометеорологију и сеизмологију (ЗХМС), Мирјана Иванов, појаснила је да је повећање нивоа мора, као једне од последица глобалног загравања, резултат термичког ширења воде, због повећане температуре мора.
Како је навела, према проценама из извештаја Међувладиног панела за промену климе (ИПЦЦ) од пројектованог повећања нивоа мора до краја овог века, око 75 одсто биће узроковано термалном експанзијом, а 25 одсто отапањем глечера и области под вечитим ледом (Арктик, Антарктик, Гренланд).
Фото: И. Маринковић
- Када се ради о пројекцијама будућег нивоа мора код нас, басен Јадрана је из више разлога још тешко прецизније измоделирати у том смислу, према подацима из пројекта Управљање обалним појасом Црне Горе (ЦАМП) указују да се може очекивати пораст од +69 цм приликом временских непогода, односно +96 цм узимајући у обзир калибрацију нивоа мора у односу на нормалну нулу Трста - рекла је Иванов агенцији МИНА.
Према њеним речима, та пројекција се поклапа са мареографским подацима ЗХМС-а мереним на станици у Бару приликом олуја.
Ивановић је рекла да анализа јачине и обима утицаја олуја, спроведена у оквиру ЦАМП пројекта показује да се очекује њихово повећање због глобалног загревања које обезбјеђује енергију за интензивирање олуја.
- Због тога ће многе приобалне области да се суоче са повећањем нивоа плављења, убрзањем ерозије обала, мешањем морске воде са слатком водом и губитком влажних земљишта - упозорила је Ивановић.
Говорећи о регионима који могу бити највише угрожени порастом нивоа мора, Иванов је указала да су, на основу ЦАМП пројекта, могуће зоне плављења Котор, Бар, Бигово, ушће реке Бојане, Будва/Јаз, Буљарица, Игало, област Мориња и Тивта, као и област Кртоле.
Расте температура мора
Она је навела да се последице климатских промена осећају и када је у питању температура мора.
- Средња годишња температура мора према подацима са главне метеоролошке станице у Бару има тренд раста - истакла је Иванов.
Како је указала, од 1980. па до 2023. године средња годишња температура површине мора је порасла укупно 1.7 степени Целзијуса (°Ц).
- Током декаде 2011-2020. средња годишња температура површине мора је била највиша, а њена вредност је била 19°Ц - саопштила је Иванов.
Фото: Профимедиа
Она је казала да је, у оквиру Трећег националног извештаја о климатским променама, процењено да ће средња годишња температуре површине мора у области приобаља Црне Горе у периоду од 2011. до 2040. године порасла у опсегу од 0.5 до 1.5 °Ц, а за период од 2041-2070, у опсегу је од један до два °Ц.
За последњи период од 2071. до 2100. године очекује се промена средње годишње температуре површине мора од 2,5 до 3,5 °Ц у односу на средњу вредност за период 1971-2000.
То би важило у случају сценарија РЦП8.5, према којем би фосилна горива остала у широкој употреби до краја овог века, док би одговарајућа енергетска неравнотежа у климатском систему условљена том концентрацијом износила око 8,5 W/м2.
У Нацрту је указано да тренутно не постоје мере за заштиту од раста нивоа мора.
Фото: М. Анђела
Иванов је, говорећи о мерама које је могуће предузети, указала да на основу пројекција подизања нивоа мора у оквиру ЦАМП пројекта, произилазе две важне препоруке од којих је једна да се у садашњој и блиској будућности, у смислу обухвата зоне плављења, примени сценарио са порастом нивоа мора од 96 цм.
ЦАМП пројекат указује да је ту вредност потребно применити у свим просторним плановима, укључујући и краткорочно планирање зато што је за планирање урбанизације важан највиши ниво притиска на животну средину.
- Друга препорука је за потребе оцене рањивости подручја у смислу колико проширити обални одмак (појас ограничене градње на удаљености 100 м од обалне линије) - навела је Иванов.
У том смислу, ЦАМП пројекат препоручује као најреалнији и највероватнији сценарио подизања нивоа мора од 62 цм.
(РТЦГ)
БОНУС ВИДЕО:
