На данашњи дан 18. септембра 1950. године рођен је Мирослав Лазански, српски писац, новинар и војнополитички коментатор.
Фото: Јутјуб принтскрин/Јутарњи Програм ТВ Хаппy
Он је преминуо 04. августа 2021. године у 71. години живота. У интервјуима се обично бавио војним, геополитичким и темама везаним за међународне односе, а ово је је 11 интересантних чињеница које је ретко ко знао о њему:
1. Тетка му је Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске, осуђена за ратне злочине у Хагу
2. Одувек воли фудбал и Звезду
3. Дуго је возио војни маслинасти џип из 1944. године
Прочитајте још
Од гостионичара из Беле Цркве купио је војни маслинасти џип из 1944. године. Џип је потицао из Нормандије, а додељен је Југословенској народној армији као техничка помоћ после Другог светског рата. Белоцрквански гостионичар пазарио га је на неком отпаду и изнајмљивао филмаџијама. "Глумио" је у неколико сцена "Ужичке републике", спектакуларно слетео са моста у 'ладну Мораву, али је на крају завршио као атракција паркинга испред зграде "Политике".
4. Два најопаснија животна искуства била су му лет ирачким хеликоптером изнад Ирана и боравак у Чеченији
На Хавајима је пловио подморницом, познатијом као ловац других подморница, а онда се укрцао на ракетни разарач "кохрен ДДг21" (врста ратног брода). Панорамски је полетео са носача авиона. Једно од најопаснијих животних искустава му је лет ирачким хеликоптером 1986. године, када је потписао да ће летети на сопствену одговорност, изнад саме границе територијалних вода Ирана. Као не много безбеднији задатак истиче Чеченију 96. и 99. године.
5. Омиљена дестинација - Авганистан
- Посета тој држави је као да сте се вратили три стотине година уназад. Нема индустрије, нема железничке пруге, нема криминала. Тамо те нико неће покрасти, али ако вређаш ислам, у стању су да те убију. Ваздух је чист, одлична је клима - описује Лазански и помиње да га највише изненађује чињеница да су људи чисти, да су им хаљине (галабије) увек као снег беле, иако не маре, а и немају много услова за хигијену.
6. Најлепша година у животу 1977. - војска у Битољу
- Тамо сам служио војни рок 1977. године. За време служења војног рока највише сам волео јутарње смене страже. Тад сам био у најбољој физичкој кондицији, то ми је најлепши период живота. Кад ме неке даме питају зашто се књига зове "Јутарња патрола", а пошто у књизи има и се*са, обично кажем: "Зато што су јутарње е*екције код мушкараца најснажније. И даме су задовољне одговором - са сетом у гласу рекао је у једном интервјуу Лазански.
7. Први текст који је написао био је о француској Легији странаца, а Чаушеску је свој последњи интервју дао баш њему
- Био сам са Еленом и Николајем на ручку, обећали су ми бесплатно летовање у њиховој вили на Црном мору. Убише их, пропаде ми летовање. Свашта сам га питао и о свему је причао, без љутње. Рекао ми је: "Знам да ме је Горбачов отписао"! Није предосећао свој крај, али у нашој амбасади јесу. "Овде је таква тишина, нешто ће да пукне, засигурно", говорили су тада.
Фото: Танјуг/Филип Краинцанић
8. Необичан хоби - годинама сакупљао сабље
9. Прва пушка од дрвета - поклонио му комшија из Фоче.
Пошто је његов отац добио прекоманду у Фочу, Мирослав је са мајком летње распусте проводио у том босанскохерцеговачком граду. Време су проводили у кући Фочака Латифа, који му је поклонио прву пушку изрезбарену од дрвета.
10. Деда са мајчине стране био један од бораца на Солунском фронту.
Деда с мајчине стране, Радослав Живковић био је један од бораца на Солунском фронту, а његово име може се пронаћи и у монографији „100 јунака Солунског фронта“.
11. Није пио, није пушио, није обилазио кафане
Једном приликом за себе је рекао: "Ја сам класичан новинар, само што не пијем, не пушим и не обилазим кафане".
Иначе, у интервјуима се обично бавио војним, геополитичким и темама везаним за међународне односе, а у једној од ретких прилика говорио је и о свом - оцу.
Једном приликом, у интервјуу за Спутњик Србија, Лазански је поделио неке детаље из живота свог оца, Владимира Лазанског, пореклом Словенца, војника Краљевине Југославије.
- Мој отац је био у Априлском рату. Његова инжењеријска чета је утврђивала границу према Албанији, он је био у саставу Треће армије доле на југу као потпоручник и повлачио се када су Немци пресекли и ушли у Скопље. Пошто нису могли ка северу, они су се повлачили ка југу, заједно са Енглезима и Новозеланђанима. Око 2.000 официра и подофицира је заробљено, заједно са Енглезима - почиње причу Лазански.
- Енглези су реквирирали један грчки брод, укрцали неких 500 официра и брод је ишао из Каламате, око Пелопонезе, и налетео на мину 27. маја 1941. и ту се подавило и погинуло око 440 официра Југословенске краљевске војске, укључујући три генерала. Мој отац је преживео тај бродолом, експлозија га је одбацила у воду, али су их Немци сачекали на обали и онда су их све укрцали у вагоне и правац - логор. Тамо је био до маја 1945. године, али му је признат статус борца НОБ-а од 1. септембра 1944. Зашто? Зато што је краљ Петар наредио да се од тог 1. септембра сви официри и војници Краљевске војске ставе под команду маршала Тита. Пошто оје мој отац размишљао у правним категоријама, а не у војничким, стављен је под статус борца тада, а не од када је био у логору - испричао је Лазански.
- Као инжењерац, прво је градио мост преко реке Фојнице и ту је упознао моју покојну мајку Велинку, из богате породице. Деда по мајци ми је био један од 100 најхрабријих јунака Солунског фронта. Отац ми иначе није био члан партије. После тога је пребачен у инжењерију у Карловцу, где сам се ја родио. Градио је мостове, вијадукте, чак и аеродром Ћилип у Дубровнику."
На питање водитељке, како уз тако јак "педигре" није кренуо очевим стопама, Лазански је рекао:
- Видео сам како је он прошао. Он је имао завршену гимназију у Загребу, затим Војну академију Краљевине Југославије, значи он није био официр ЈНА који је дошао из шуме. Пензионисан је у 43. години живота као бивши краљевски официр. Више није био потребан. Потребан је био док је ишколовао официре, када их је ишколовао, више није био потребан. Тада се размишљало у политичким категоријама - рекао је Лазански, и додао:
- У Требињу су га сви звали 'бивши', јер је био бивши официр. Мени тако нешто није требало, јер знате ли како је у војсци? Ти можеш да будеш паметан, али ако неко има виши чин, он је паметнији.
