Срби верују као и сви православни хришћани да кађење куће тера негативну енергију, због чега се то врло често практикује.

Кађење тамјаном назива се бели дим, и служи уклањању сила које нису пожељне у једном хришћанском дому. Кађење је хришћански ритуални обичај чишћења просторија од духова и свега што је нечисто и нечастиво, као и негативне енергије која може да се накупи у простору из различитих разлога.

Фото: Профимедиа

 

 

Још од давнина, за кађење се користе тамјан и брикет, а раније је то била смирна. Смирну је за кађење користио сам Исус Христ, а према предању, добио ју је у пећини по рођењу, заједно са златницима.

Кађење тамјаном назива се бели дим, и служи уклањању сила које нису пожељне у једном хришћанском дому. Име бели дим настало је као супротност црном диму, у који спадају паљење различитих ствари у магијске сврхе, као и дим цигарета.

Када кађење обавља свештеник, у цркви или дому својих парохијана, он кади иконе и друге црквене реликвије, као и присутне особе, док укућане који стицајем околности нису ту спомиње у молитви. Кађењем људи примају се њихове молитве Господу и даје им се освећење. Када је у питању став цркве, тамјан означава подизање ума и срца верника ка небу током молитви.

Фото: АТА имагес/Профимедиа

 

 

Према веровањима многих учења, не само црквених, тамјан доноси добро здравље свим укућанима, па се кађење дома препоручује и из овог разлога. Прихватање кађења и тамјана од стране хришћанске цркве није просто преузимање елемената из незнабожачког култа, већ увођење нечега што има основа у Светом Писму.

Тако у књизи пророка Малахије пише да ће се у Месијанска времена од истока до заласка сунца приносити Богу жртва чиста и кандило. Под „чистом жртвом“ још најранији хришћански писци, попут Светог мученика Јустина разумели су свето причешће, а под кађењем употребу тамјана. Према овом месту Старог Завета, сасвим је било блиско хришћанима да при причешћу употребљавају тамјан.

У Новом Завету, у Откровењу Јовановом више пута се говори о тамјану као жртви истинитом Богу (Откр. 5,8; 8, 3 – 5), као што се и у храму Соломоновом кад приносио Јахве-у (Лк. 1,49). Треће апостолско правило говори о тамјану и јелеју, које је једино дозвољено доносити као дар у хришћански храм.

Фото: Профимедиа

 

 

Када кађење обавља свештеник, у цркви или дому својих парохијана, он кади иконе и друге црквене реликвије, као и присутне особе, док укућане који стицајем околности нису ту спомиње у молитви. Кађењем људи примају се њихове молитве Господу и даје им се освећење.

Како се кади кућа?

У кадионицу ставите брикет, а преко њега зрно тамјана. Упалите шибицом или упаљачем и када почне да гори, започните молитву. Кадионица се држи у десној руци и праве се њоме покрети руке којима се сачињава знак крста. Након кађења, кадионицу ставите на посебно место у кући. Брикет и тамјан симболизују љубав, веру и топлоту душе домаћина.

(Крстарица)

БОНУС ВИДЕО: