Научници су управо објавили студију о том аномалијском расту планине у часопису "Натуре Геосциенце".
И док "Кров света" и остатак Хималаја неумољиво настављају да се уздижу од тренутка пре 50 милиона година када се индијски потконтинент сударио с Евроазијом, сам Еверест расте још више од очекиваног.
Научници то приписују спајању два оближња речна система.
Пре 89.000 година спојили су се водени системи река Коси и Арун, након чега је Еверест годишње растао за 0,2 до 0,5 милиметара и до сада је нарастао за 15 до 50 метара.
Научник Јин-Гео Даи, један од водећих аутора студије, објашњава раст Евереста подизањем копнене масе на Земљиној кори када се тежина површине смањује.
Земљина кора, спољашњи омотач наше планете, у ствари плута на слоју плашта од вруће, полутечне стене. У овом случају, спајање река, или боље рећи "непријатељско преузимање", с обзиром на то да је Коси покорила Арун услед промене тока река протеком година, резултирало је убрзаном ерозијом која је односила огромну количину стена и земље, смањујући тако тежину подручја око Евереста.
"Када се тежак терет попут леда или еродиране стене уклони са Земљине коре, земља која се налази испод се уздигне, као када се чамац пропне у води након што искрцамо терет", објашњава Даи.
Када се река Арун спојила с другом оближњом реком, нови ток је усекао дубоки канјон Арун. Нови речни систем клеше канјон, а планина се притом уздиже до два милиметара годишње.
Што се више речни системи урезују, губитак речног материјала узрокује да се планина уздигне, додаје Даи.
Коаутор студије и докторанд Адам Смит са Лондонског унвиерзитетског колеџа истиче да од истог геолошког процеса профитирају и Евересту суседни Макалу и Лоце.
(021.рс)