О животу једног од највећих наших писаца нема много непознаница, али се за његов тестамент везују извесне сумње. Андрић своју последњу вољу није забележио на папиру, већ је оставио усмени тестамент. Међутим, неки сматрају да исти није био аутентичан.
Фото: Профимедиа
Да ли је тестамент аутентичан?
Овом темом бавиле су се “ТВ новости” 1992. године. Занимљив и обиман чланак, у којем су о контроверзама везаним за оставински поступак који се одиграо после смрти књижевника говорили правници, адвокати и људи који су били у контакту са Андрићем пре смрти, преносимо у целости:
- Иво Андрић је и био и није био шкрт. По томе што је нерадо давао, рекло би се да је био циција. Тако су га неки оптуживали, макар он то објашњавао тиме да је свако давање понижавање оног коме се даје. По његовој апсолутној незаинтересованости за било какво стицање и одсуству жеље да нешто учини са оним што је поседовао, твдичлук му није била особина. Можда је баш због тога и умро без тестамента.
Фото: Википедија
Прочитајте још
Три наследника
-Заправо, он је два пута писао тестамент – први пут је за наследника одредио супругу Милицу, а после њене смрти њену мајку. Трећи пут није желео да га пише, него је оставио усмени тестамент Гвоздену Јовановићу, тадашњем помоћнику републичког секретара за просвету и културу и Милану Ђоковићу, управнику Југословенског народног позоришта. Обојица су била блиски Андрићу нарочито последњих година његовог живота. На основу усмено изречене жеље, Андрићев иметак искоришћен је за оснивање његове задужбине.
У аутентичност усменог Андрићевог тестамента, међутим, постоји сумња. Први ју је изрекао др Оливер Антић, професор Правног факултета у Београду, још 1978. у магистарском раду на тему усмени тестамент. Андрићев тестамент наведен је као пример непоузданости овакве врсте документа за расплагање имовином после смрти човека који није оставио написану последњу жељу. По мишљењу др Антића, Андрићев тестамент није био правно ваљан, као и цео оставински поступак, вођен на основу њега.
БОНУС ВИДЕО:
