Шта се дешава када некоме слава падне за викенд, у суботу или недељу... Да ли ће имати право да "пренесе" славу на неки радни дан у току недеље и да тада буде слободан?
Шта каже закон?
Према Закону о државним и другим празницима у Србији, јасно је назначено да православци на први дан крсне славе имају право да не раде.
Међутим, у случају да крсна слава пада током викенда, ствар је мало другачија. Портал Параграф, специјализован за правне прописе, објашњава како је то регулисано.
Фото: Shutterstock
- За разлику од државних празника који се могу преносити на први наредни радни дан, у случају да један од датума када се празник празнује пада у недељу, верски празници из члана 4. Закона, не потпадају под то правило - наводи Параграф.
То значи да уколико први дан крсне славе пада у недељу (или суботу), запослени нема права да "пренесе" одсуство на први наредни радни дан.
Прочитајте још
Додатни слободни дани
На порталу Параграф констатују да је чињеница да се у пракси ретко доносе решења којима се утврђује право на одсуство, односно којима се утврђује обавеза рада запослених на дане празника.
Фото: П. Милошевић/Новости/Профимедиа
Та пракса произлази као супротна одредби члана 193. ЗОР ("Запосленом се у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и поуком о правном леку...“), а Инспекција рада у пракси често толерише изостајање решења, са циљем да се изађе у сусрет послодавцима и да се растерете додатне папирологије.
У супротном би послодавац сваком појединачном запосленом о праву на одсуство на дан празника или рада на дан празника морао да напише и уручи решење.
И на крају, као и код државних празника, и код верских празника који се празнују нерадно послодавац не може да их раднику рачуна у дане предвиђене за редовни годишњи одмор, већ су то "додатни“ слободни дани.
БОНУС ВИДЕО:
