Šta se dešava kada nekome slava padne za vikend, u subotu ili nedelju... Da li će imati pravo da "prenese" slavu na neki radni dan u toku nedelje i da tada bude slobodan?
Šta kaže zakon?
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, jasno je naznačeno da pravoslavci na prvi dan krsne slave imaju pravo da ne rade.
Međutim, u slučaju da krsna slava pada tokom vikenda, stvar je malo drugačija. Portal Paragraf, specijalizovan za pravne propise, objašnjava kako je to regulisano.
Foto: Shutterstock
- Za razliku od državnih praznika koji se mogu prenositi na prvi naredni radni dan, u slučaju da jedan od datuma kada se praznik praznuje pada u nedelju, verski praznici iz člana 4. Zakona, ne potpadaju pod to pravilo - navodi Paragraf.
To znači da ukoliko prvi dan krsne slave pada u nedelju (ili subotu), zaposleni nema prava da "prenese" odsustvo na prvi naredni radni dan.
Pročitajte još
Dodatni slobodni dani
Na portalu Paragraf konstatuju da je činjenica da se u praksi retko donose rešenja kojima se utvrđuje pravo na odsustvo, odnosno kojima se utvrđuje obaveza rada zaposlenih na dane praznika.
Foto: P. Milošević/Novosti/Profimedia
Ta praksa proizlazi kao suprotna odredbi člana 193. ZOR ("Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku...“), a Inspekcija rada u praksi često toleriše izostajanje rešenja, sa ciljem da se izađe u susret poslodavcima i da se rasterete dodatne papirologije.
U suprotnom bi poslodavac svakom pojedinačnom zaposlenom o pravu na odsustvo na dan praznika ili rada na dan praznika morao da napiše i uruči rešenje.
I na kraju, kao i kod državnih praznika, i kod verskih praznika koji se praznuju neradno poslodavac ne može da ih radniku računa u dane predviđene za redovni godišnji odmor, već su to "dodatni“ slobodni dani.
BONUS VIDEO:
