Иако су поједини метеоролози најавили да нас крајем новембра очекују снежне падавине, према изгледима времена Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) за новембар 2024. године на снег у нижим пределима и на планинама ћемо морати још да сачекамо.

Почетак новембра уз маглу и сунчане интервале

Метеоролог Слободан Совиљ, начелник Националног центра за хидрометеоролошки систем, ране најаве и упозорења у РХМЗ, каже  да ћемо на самом почетку месеца имати сличан карактер времена као у претходном периоду, а то значи да ће у јутарњим сатима бити магле и ниске облачности која ће се у нижим пределима, по котлинама, задржавати пре подне, а средином дана и после подне биће и доста сунчаних интервала.

Максимална температура остаје од 18 до 21 степен, а у крајевима где се магла или ниска облачност буду мало дуже задржали до средине дана може да буде за који степен свежије, 15-16 степени.

У ноћним сатима ће се магла поново формирати.

Фото: Танјуг/Владимир Спорчић

 

Преокрет већ данас

- Пратимо 2. новембра наилазак периферије ослабљеног хладног фронта. Овај фронт је у склопу циклона чији је центар у Русији, дакле, доста је удаљен од нашег подручја и неће условити значајније падавине у нашим крајевима, али ће условити умерен јачи северозападни ветар и локалну ретку појаву слабе краткотрајне кише. Међутим, са проласком тог фронта имаћемо хладнију ваздушну масу која ће се стационирати у нашим крајевима. Максималне температуре у већини места ће бити између 10 и 16 степени од 3. новембра и у наставку прве декаде месеца – каже Слободан Совиљ.

Задржаће се стабилан карактер времена без падавина и опет ћемо у јутарњим сатима имати појаву магле, али сада и мраза на два метра висине.

Совиљ објашњава да ће на два метра мраз бити слабог, а при самом тлу умереног интензитета. То значи минималне температуре у већини места између -3 до +2 степена Целзијуса, док ће дневне максималне температуре бити између 10 и 16 степени Целзијуса. Упркос магли и ниским облацима у јутарњим сатима, током дана биће и сунчаних интервала у већем делу Србије.

Суво до половине новембра, следи кишни период

- Друга декада новембра ће почети на сличан начин. Све док имамо доминацију поља високог ваздушног притиска широм европског континента већи део Европе имаће суво време. Сви фронтални системи са Атлантика премештаће се преко Британских острва на север ка Скандинавији, а затим у Русију с једне стране, док ћемо с друге стране имати повремене падавине у региону Средоземља због ослабљење циклонске циркулације у том подручју. У свим осталим деловима Европе доминантно је поље високог ваздушног притиска. Циркулација ће се највероватније пореметити тек средином месеца – каже Слободан Совиљ.

Фото: Профимедиа

 

Када дође до промене циркулације у атмосфери већа је вероватноћа за продоре влажног ваздуха са северозапад, односно учесталија наоблачења која би могла да условљавају падавине у виду кише и на подручју Србије.

Према дугорочној прогнози времена у РХМЗ очекују да новембарска количина падавина буде просечна, у нижим пределима од 40 до 70 мм, на планинама до 90 мм.

Главни део падавина се очекује тек у другом делу месеца када се наруши пространо антициклонално поље или поље високог ваздушног притиска које за сада одређује основни карактер сувог времена у нашим крајевима.

Новембар 2024. биће другачији од новембра 2023.

- Према температурним условима, овај новембар би требао да буде за око 1 степен изнад вишегодишњег просека. Средња дневна новембарска температура би била између 6 и 9 степени, а средња максимална између 11 и 14 степени. Прогнозиран број мразних дана је од 4 до 12, у овај опсег се рачунају нижи и брдски предели – каже Совиљ.

Додаје да ако прогнозу за новембар 2024. поредимо са новембром прошле године, овај новембар ће бити мало другачији. Претходне године смо имали изузетно много кише, толико да је новембар 2023. био најкишнији у историји мерења у већини места Србије.

- Регистроване су количине падавина које су биле два до три пута веће од просека. Било је чак од 72 мм у Банатском Карловцу до 229 мм на Копаонику. Највише је било падавина тада у централној и јужној Србији, док су просечне вредности за новембар, које очекујемо и овог месеца, од 40 до 70 литара по квадратном метру. Претходне године смо имали и једну мало јачу снежну епизоду на крају месеца на југу Србије, и у нижим и у брдско планинским пределима и претходне године је 26. новембра забележена рекордна висина снежног покривача за новембар у Врању када је било 38 центиметара снега – каже Слободан Совиљ.

Најтоплији и најхладнији новембар у историји мерења

Према подацима РХМЗ, максимална температура ваздуха у новембру, односно топли рекорд за Београд, осмотрена је 1. новембра 1926. године када је било 29,3 степена. Обрнути, хладни рекорд је постављен 1. новембра 1888. године, тада је било -15,2 степена Целзијуса.

Максимална дневна количина падавина у Београду је измерена 9. новембра 2004. године када је пало 51,8 мм кише.

- У новембру имамо и средње датуме појаве првог снега. За Златибор и Сјеницу су то 4. и 6. новембар, док је за већину нижих предела то последња декада месеца. У Београду је средњи датум првог снега 23. новембар. Међутим, било је година када смо имали и доста снежног прекривача у Београду. Тако је 7. новембра 1995. године постављен рекорд, пало је 39 центиметара снега – каже Слободан Совиљ.

Какве су шансе да се Србија забели до краја новембра

На питање да ли је могуће да се и овог новембра Србија забели, метеоролог каже да се „снег за сада према прогностичком материјалу не прогнозира ни за више ни за ниже пределе“.

Фото: Shutterstock

 

- У првом делу месеца ћемо имати стабилно и суво време, а затим када се буде нарушио антициклон и када буду кренули продори са запада и северозапада биће ипак мало топлије, тако да ћемо за појаву снега у нижим пределима и на планинама морати да сачекамо. Све падавине у новембру су за сада у виду кише, а у случају назнаке оштријег или јачег захлађења са снегом РХМЗ ће издати правовремене најаве и упозорења, али за сада нема таквих најава с обзиром да је синоптичка ситуација и циркулација атмосфере таква да су снежне падавине могуће само на крајњем североистоку Европе – закључује Совиљ.

БОНУС ВИДЕО:

(Блиц)