Iako su pojedini meteorolozi najavili da nas krajem novembra očekuju snežne padavine, prema izgledima vremena Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za novembar 2024. godine na sneg u nižim predelima i na planinama ćemo morati još da sačekamo.
Početak novembra uz maglu i sunčane intervale
Meteorolog Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u RHMZ, kaže da ćemo na samom početku meseca imati sličan karakter vremena kao u prethodnom periodu, a to znači da će u jutarnjim satima biti magle i niske oblačnosti koja će se u nižim predelima, po kotlinama, zadržavati pre podne, a sredinom dana i posle podne biće i dosta sunčanih intervala.
Maksimalna temperatura ostaje od 18 do 21 stepen, a u krajevima gde se magla ili niska oblačnost budu malo duže zadržali do sredine dana može da bude za koji stepen svežije, 15-16 stepeni.
U noćnim satima će se magla ponovo formirati.
Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić
Preokret već danas
- Pratimo 2. novembra nailazak periferije oslabljenog hladnog fronta. Ovaj front je u sklopu ciklona čiji je centar u Rusiji, dakle, dosta je udaljen od našeg područja i neće usloviti značajnije padavine u našim krajevima, ali će usloviti umeren jači severozapadni vetar i lokalnu retku pojavu slabe kratkotrajne kiše. Međutim, sa prolaskom tog fronta imaćemo hladniju vazdušnu masu koja će se stacionirati u našim krajevima. Maksimalne temperature u većini mesta će biti između 10 i 16 stepeni od 3. novembra i u nastavku prve dekade meseca – kaže Slobodan Sovilj.
Pročitajte još
Zadržaće se stabilan karakter vremena bez padavina i opet ćemo u jutarnjim satima imati pojavu magle, ali sada i mraza na dva metra visine.
Sovilj objašnjava da će na dva metra mraz biti slabog, a pri samom tlu umerenog intenziteta. To znači minimalne temperature u većini mesta između -3 do +2 stepena Celzijusa, dok će dnevne maksimalne temperature biti između 10 i 16 stepeni Celzijusa. Uprkos magli i niskim oblacima u jutarnjim satima, tokom dana biće i sunčanih intervala u većem delu Srbije.
Suvo do polovine novembra, sledi kišni period
- Druga dekada novembra će početi na sličan način. Sve dok imamo dominaciju polja visokog vazdušnog pritiska širom evropskog kontinenta veći deo Evrope imaće suvo vreme. Svi frontalni sistemi sa Atlantika premeštaće se preko Britanskih ostrva na sever ka Skandinaviji, a zatim u Rusiju s jedne strane, dok ćemo s druge strane imati povremene padavine u regionu Sredozemlja zbog oslabljenje ciklonske cirkulacije u tom području. U svim ostalim delovima Evrope dominantno je polje visokog vazdušnog pritiska. Cirkulacija će se najverovatnije poremetiti tek sredinom meseca – kaže Slobodan Sovilj.
Foto: Profimedia
Kada dođe do promene cirkulacije u atmosferi veća je verovatnoća za prodore vlažnog vazduha sa severozapad, odnosno učestalija naoblačenja koja bi mogla da uslovljavaju padavine u vidu kiše i na području Srbije.
Prema dugoročnoj prognozi vremena u RHMZ očekuju da novembarska količina padavina bude prosečna, u nižim predelima od 40 do 70 mm, na planinama do 90 mm.
Glavni deo padavina se očekuje tek u drugom delu meseca kada se naruši prostrano anticiklonalno polje ili polje visokog vazdušnog pritiska koje za sada određuje osnovni karakter suvog vremena u našim krajevima.
Novembar 2024. biće drugačiji od novembra 2023.
- Prema temperaturnim uslovima, ovaj novembar bi trebao da bude za oko 1 stepen iznad višegodišnjeg proseka. Srednja dnevna novembarska temperatura bi bila između 6 i 9 stepeni, a srednja maksimalna između 11 i 14 stepeni. Prognoziran broj mraznih dana je od 4 do 12, u ovaj opseg se računaju niži i brdski predeli – kaže Sovilj.
Dodaje da ako prognozu za novembar 2024. poredimo sa novembrom prošle godine, ovaj novembar će biti malo drugačiji. Prethodne godine smo imali izuzetno mnogo kiše, toliko da je novembar 2023. bio najkišniji u istoriji merenja u većini mesta Srbije.
- Registrovane su količine padavina koje su bile dva do tri puta veće od proseka. Bilo je čak od 72 mm u Banatskom Karlovcu do 229 mm na Kopaoniku. Najviše je bilo padavina tada u centralnoj i južnoj Srbiji, dok su prosečne vrednosti za novembar, koje očekujemo i ovog meseca, od 40 do 70 litara po kvadratnom metru. Prethodne godine smo imali i jednu malo jaču snežnu epizodu na kraju meseca na jugu Srbije, i u nižim i u brdsko planinskim predelima i prethodne godine je 26. novembra zabeležena rekordna visina snežnog pokrivača za novembar u Vranju kada je bilo 38 centimetara snega – kaže Slobodan Sovilj.
Najtopliji i najhladniji novembar u istoriji merenja
Prema podacima RHMZ, maksimalna temperatura vazduha u novembru, odnosno topli rekord za Beograd, osmotrena je 1. novembra 1926. godine kada je bilo 29,3 stepena. Obrnuti, hladni rekord je postavljen 1. novembra 1888. godine, tada je bilo -15,2 stepena Celzijusa.
Maksimalna dnevna količina padavina u Beogradu je izmerena 9. novembra 2004. godine kada je palo 51,8 mm kiše.
- U novembru imamo i srednje datume pojave prvog snega. Za Zlatibor i Sjenicu su to 4. i 6. novembar, dok je za većinu nižih predela to poslednja dekada meseca. U Beogradu je srednji datum prvog snega 23. novembar. Međutim, bilo je godina kada smo imali i dosta snežnog prekrivača u Beogradu. Tako je 7. novembra 1995. godine postavljen rekord, palo je 39 centimetara snega – kaže Slobodan Sovilj.
Kakve su šanse da se Srbija zabeli do kraja novembra
Na pitanje da li je moguće da se i ovog novembra Srbija zabeli, meteorolog kaže da se „sneg za sada prema prognostičkom materijalu ne prognozira ni za više ni za niže predele“.
Foto: Shutterstock
- U prvom delu meseca ćemo imati stabilno i suvo vreme, a zatim kada se bude narušio anticiklon i kada budu krenuli prodori sa zapada i severozapada biće ipak malo toplije, tako da ćemo za pojavu snega u nižim predelima i na planinama morati da sačekamo. Sve padavine u novembru su za sada u vidu kiše, a u slučaju naznake oštrijeg ili jačeg zahlađenja sa snegom RHMZ će izdati pravovremene najave i upozorenja, ali za sada nema takvih najava s obzirom da je sinoptička situacija i cirkulacija atmosfere takva da su snežne padavine moguće samo na krajnjem severoistoku Evrope – zaključuje Sovilj.
BONUS VIDEO:
