Божићни пост је у православљу по дужини трајања други по реду, након Васкршњег поста, а по строгости поста, блажи је од Васкршњег и Великогоспојинског поста, напомиње Википедија. Подразумева 40 дана уздржавања од мрсне хране и алкохола, али и грешних мисли, жеља и дела.
Фото: Профимедиа
„Прави пост има две стране: телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздражавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свију еванђелских врлина. Стога, Свети Василије Велики опомиње: Корист од поста не ограничавај само на уздржавању од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела“, истиче се у Водичу кроз православље.
Ипак, најчешће се „упутства“ своде на оно што се сме и не сме јести у овом периоду.
Исхрана током божићног поста
Како наводи Црквени календар, у току целог овога поста не једе се месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени осим кад се пости „на води”.
Прочитајте још
Од 28. новембра до 30. децембра: понедељком, средом и петком пости се на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на риби.
Од 31. децембра до 6. јануара – последње недеље – пост је строжи и искључује рибу. Понедељак, среда и петак су на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу.
Риба се једе на Ваведење Пресвете Богородице (4. децембра), чак и ако празник падне у среду или петак.
На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води“. Погледајте јеловник за пост на води.
Треба јести помало, толико да се тело окрепи, али никако не треба себе довести у стање изнурености и онемоћалости, јер сврха је да тело и душа заједно путују до циља – заједници с Богом.
Такође, ваља подсетити и да кад нека слава падне у време поста, као на пример Свети Никола (19. децембар), обавезно је посна трпеза.
