Они су, како пишу бугарски медији, упућивали претње и бранили људима који су купили карте за овај комад да уђу у салу и вербално се сукобљавали са управом позоришта.
Ултранационалистичке групе испред позоришта тражиле су да представа Џорџа Бернарда Шоа, комедија која говори о добу из 19. века у периоду српско-бугарског рата, буде забрањена, а Малкович протеран из земље јер “вређа Бугаре”.
Фото: Профимедиа
Као разлог спречавања представе и физичких насртаја ове бугарске националистичке групе су навеле што је Бернард Шо њихове војнике представио као кукавице и безвредне људе, а све Бугаре као неук народ.
Премијеру је, наводе медији, пратила само неколицина новинара, јер је испред позоришта атмосфера била на граници сукоба, а гледаоци због овог инцидента нису могли да уђу у салу.
Прочитајте још
Притисак на уметност
Џон Малкович се огласио поводом овог хаоса наводећи да је све више људи склоно да цензурише ствари са којима се не слажу.
– Никад, пред премијеру, немам очекивања. Може да дође петоро људи или да сала буде пуна. То ми није важно. Али јесте позоришту и људима који су купили карте и нису могли да одгледају премијеру. Било ми је непријатно – казао је Малкович за тамошњу телевизију БТВ.
Ту је, сматра славни холивудски глумац, реч о успостављању одређене политичке моћи и над уметношћу.
Фото: Профимедиа
– Није у мом интересу да вређам бугарску војску или сећање на те битке, овде сам јер волим Бугарску – рекао је он.
Малкович је испричао како је, док је чекао почетак представе, разговарао са пријатељима.
– Међу њима су били и Срби, гости из Народног позоришта у Београду.
Фото: Профимедиа
Сама представа би и њих требало да увреди, али знате, чини се да им се много допада. Демонстрантима против ове представе је савршено дозвољено да искажу колико је мрзе, а да је нису ни видели. Да кажеш како ти се нешто не свиђа је право у слободном друштву, али да забраниш другима да дођу и да сами формирају свој став је грубост – рекао је прослављени уметник.
Политички прсти
Иначе, изгредници су, према наводима присутних новинара, бацали кесе пуне смећа и насрнули на Теодора Ушева, режисера и илустратора номинованог за Оскара, који је покушао да уђе у зграду позоришта. Неки од демонстраната су такође покушавали да уђу, али их је у томе спречило обезбеђење.
Министар културе Најден Тодоров рекао је за БТВ да нема места цензури у уметности, указујући да сумња у политичку умешаност у протест.
Подсетио је да је овај позоришни комад у више наврата игран у Бугарској.
– Овај комад је игран у Софији, Врацама, Русеу, добијао је награде и тада то није био проблем – навео је директор позоришта.
Објаснио је како су у ствари “спорне” две реченице у комедији, које говоре о томе колико се често Бугари купају и колико књига имају у кући.
– Зар је то проблем – запитао је и наставио питањима да ли онда да говоримо о бугарским књижевницима из 19. века Алеку Константинову и Добрију Војникову.
Фото: Профимедиа
– Сматрао сам да Бугари знају да се шале на свој рачун и да поседују аутоиронију. Није проблем што се људима не свиђа представа, али је чудно што је нису гледали, а око ње се створила таква тензија – рекао је Тодоров.
Нецивилизован чин
Према речима Џона Малковича, не би требало дозволити овакве изгреде.
– Протестовати је у реду, али не и спречавати људе који су желели да уђу у позориште и погледају премијеру. Такав чин није у складу са цивилизованим друштвом – казао је Малкович и напоменуо да ствари које су говорене о представи немају везе са њеним садржајем.
Тражили оставку директора
Ултранационалисти су тражили и оставку директора позоришта Васила Васиљева због представе, а онда је он изашао да разговара са њима.
– Разапните ме, даћу оставку, али пустите да се представа одигра – узвратио је Васиљев, али су тада неки кренули да га физички нападају.
Полиција је директора позоришта увела у позоришно здање.
Најизвођенија драма
Писац Џорџ Бернард Шо је био добитник Нобелове награде за књижевност 1925. Био је смео сатиричар и необично духовит, а у оштром, али шаљивом тону приказивао је противречности британског друштва. Представа “Оружје и човек” је антиромантична комедија у којој критикује романтично схватање рата и љубави, пародирајући милитаризам, национализам и империјализам. Једна је од Шоових најизвођенијих драма чија је радња смештена у време Српско-бугарског рата 1885.
БОНУС ВИДЕО:
