Овај празник, познат и као "Улазак Пресвете Богородице у Храм", симболизује догађај из детињства Пресвете Богородице, када су је родитељи Јоаким и Ана, у знак захвалности Богу, увели у Јерусалимски храм, где је посвећена служби Богу.
Овај чин дубоко укорењен у традицији и вери православног народа има посебно место у црквеном богослужбеном циклусу и у срцима верника.
Према црквеном предању, Пресвета Богородица била је уведена у храм са свега три године, пратећи обећање својих родитеља да ће је посветити Господу.
На челу процесије био је првосвештеник Захарија, који је Богородицу, вођену Божјом промисли, увео у Светињу над светињама, место где је иначе био дозвољен улазак само првосвештенику, и то једном годишње.
Прочитајте још
Тиме је указано на њену будућу улогу Мајке Божје, кроз коју ће се догодити чудо Христовог оваплоћења.
За многе православне породице у Србији, Ваведење Пресвете Богородице је и крсна слава, прослава светитељке заштитнице дома и породице.
Овај дан се обележава свечано, уз молитву, освећење славског колача, кољива и свеће, као и окупљање породице и пријатеља.
Слава носи посебно духовно значење јер подсећа вернике на важност посвећености вери, чистоте и послушности према Божјој вољи, вредности које су оличене у лику Пресвете Богородице.
Празник се у цркви обележава уз богате литургијске службе. Верници на овај дан долазе у цркву како би се причестили и духовно обновили.
Црвено слово у календару означава да на овај дан треба избегавати теже физичке послове и посветити време молитви, породици и духовном размишљању. Посебно је значајно то што овај празник пада у време Божићног поста, па додатно инспирише вернике на молитву и уздржање, припремајући их за велики празник рођења Христовог.
Ваведење је празник који подсећа на врлину и величину Пресвете Богородице, као и на њен узвишени пример вере и преданости Богу. Њена улога као Мајке Божје носи поруку наде и утехе, а овај празник слави је као симбол љубави, чистоте и спасења.
(Glossy)