Тамо је сазнао да се пар елитних руских шпијуна крије у Словенији, али британска служба није хтела, или није могла, да му саопшти њихова имена. И ЦИА је само неколико дана раније сазнала за њих.

Циљ мисије хапшења шпијуна, перма писању Волстрит Џурнала, је било да се они искористе како би били размењени за Американце ухапшене у Русији.

У седишту ЦИА, аналитичари који раде у такозваној "Руској кући" су мапирали мрежу спавача - шпијуна који су деликатно себе "уткали" у све поре западног друштва. Међу њима је био руски обавештајац који се представљао као бразилски истраживач на Арктику, професор са Универзитета Џон Хопкинс, као и шпански репортер који је извештавао са линије фронта у Украјини.

Кремљ је ове агенте називао "невидљивим фронтом" Владимира Путина, армијом агената који живе лажне животе, са потпуно измишљеним идентитетима.

Фото: ЕПА

 

Идентификовање једног, жалили су се амерички контраобавештајци, било је као пронаћи иглу у пласту сена.

Једна земља за другом би идентификовала шпијуна само да би се суочила са истом етичком дилемом: да ли илегалце треба да протерају, да их натерају да окончају своје активности или да их тихо проучавају како би "откључали" њихове тајне и одгонетнули зашто Путин толико улаже у "спаваче"?

Сваки дан је носио ризик да шпијуни побегну. У време када је грчка национална обавештајна служба отишла да истражује Рускињу која живи на тајном задатку, она је већ нестала, очистила свој бутик испод Акропоља, и остављајући дугогодишњег дечка без икаквих проблема.

Кадивник је био одлучан да не дозволи метама, чији идентитет још увек није знао, да побегну. Шпијуни које је тражио били су много ближи него што је мислио: муж и жена који живе у мирној улици у предграђу мање од 5 километара од његове канцеларије. Пар је провео више од деценије представљајући се као аргентинска породица, и сви су разговарали на течном шпанском. Чак ни њихова рођена деца нису знала ко су они заправо.

Фото: Профимедиа

 

Путин се "заљубио" у агенте спаваче још када је био мали и гледао серију "Штит и мач", о совјетском агенту који се инфилтрира у СС и сазнаје највеће тајне Трећег рајха.

Колапс Сојветског Савеза оставио је мрежу "спавача" заглављених у иностранству, и они су чекали наређења из распале империје. Када је Владимир Путин дошао на власт, он је поново дао подстицај програму слања агената спавача на Запад.

Под његовим надзором, наменске школе обучавале су армију нових регрута језицима, историји и културним навикама циљних земаља. Млади официри су охрабривани да ожене колегинице агенте, како би имали подршку, али и победили усамљеност. Многи су учили шпански и португалски да би се распоредили у Латинску Америку, где би Русија могла да искористи слабости у евиденцији рођених и корумпиране званичнике да брже обезбеди нови идентитет. Они би могли бити активирани по Путиновом наређењу.

Амерички ФБИ је 2010. године ухапсио 10 тајних агената, а чак њих четворо је имало децу која уопште нису знала прави идентитет својих родитеља.

Ана Чепмен је оставила иза себе бивше љубавнике и збуњеног бившег мужа.

Фото: Профимедиа

 

У року од две недеље од хапшења, сви шпијуни су замењени на бечкој писти за четворицу Руса које је Москва затворила због сарадње са Западом, укључујући Сергеја Скрипаља, војно-обавештајног официра који је МИ6 дао имена руских агената.

Чим је размена завршена, још једна генерација илегалаца је кренула назад на терен, а њихове операције преношене су на редовним руском председнику Владимиру Путину.

Један од тих шпијуна био је и Пабло Гонзалес, који је извештавао са трга Мајдан током преврата у Украјини 2014. године. Чињеницу да течно говори руски објашњавао је колегама на различите начине - некима да га је учио на факултету, другима да је провео детињство у Русији, где је његов деда побегао после Шпанског грађанског рата.

Право име Пабла Гонзалеса било је Павел Рубцов. Он је рођен у Москви, напустио је Русију са мајком и отишао у Баскију када је имао 9 година. Узео је девојачко презиме своје мајке, Гонзалес.

 

 

Шармантни Рубцов се допао званичницима украјинског министарства одбране, и редовно су га позивали на догађаје, укључујући обилазак базе у близини границе са Пољском 2016. године, где је присуствовао војним вежбама које је организовао НАТО и разговарао са америчким и канадским инструкторима.

Следеће године, Гонзалес је на сопствену иницијативу покушао да се спријатељи са Путиновим највећим противником, опозиционим лидером Алексејем Наваљним, који је отпутовао у Барселону на лечење након што су га непознати нападачи напали антисептичном зеленом бојом. Гонзалес је ушао у клинику, понудио Навалном помоћ у превођењу и навигацији Барселоне, а затим је направио селфи са њим. Касније је својим претпостављеним из ГРУ-а послао адресу и детаље болнице, чак и лозинке за Wi-Fi кафеа у којем су се дружиле присталице Наваљног. Неколико месеци касније, придружио се Наваљном на вечери са истакнутим руским опозиционарима, од којих нико није ни сумњао да је шпијун међу њима.

Гонзалес је радио за 5. одељење ГРУ. ГРУ је охрабрио своје официре, зване "чизме", да ризикују ради брзих резултата. Обично је ГРУ тако брзо обучавао и слао "спаваче" да су они и даље имали руски акценат.

Супарници "чизми" биле су "папуче" руске Спољне обавештајне службе или СВР, који су се поносили тиме што су дуго остајали неоткривени. Оперативци СВР-а проводили су много година учећи до најситнијих детаља све о својој новој домовини – начина на који њени грађани држе прибор за јело, стоје за шанком или пуше цигарете. 

Такви су били брачни пар Ана Дулцева и њен муж Артјом, који су се представљали као Марија Роса Мајер Муњос и Лудвиг Гиш.

Ана Дулцева је рођена у совјетском граду Горки, удала се за свог супруга Артјома 2004. године, а затим се с њим придружила СВР. Провела је три године на обуци да би се потпуно "уронила" у нови идентитет. Прво, обезбедила је грчки родни лист мртвог детета, на ком је писало да је мајка Мексиканка. То је искористила да добије мексички пасош.

Коначно, преселила се у Аргентину 2012. да би се придружила Артјому, који је користио лажне папире на име Лудвиг Гиш, рођеног у Намибији од мајке Аргентинке.

Живели су у згради у четврти Белграно у Буенос Ајресу, привлачећи мало пажње и ретко посећујући састанке станара. До 2014. обоје су добили аргентинско држављанство и Ана је затруднела. У сали, медицинско особље је приметило да је мирна — једва да говори, осим неколико тихих речи упућених мужу на течном шпанском.

- Ова жена има веома високу толеранцију на бол - рекао је др Перез. Пар је гугутао над својим новим сином, Данијелом - аргентинским држављанином по рођењу, попут његове старије сестре Софи. Нико им није долазио у посету.

Чинило се да нико у малом кругу родитеља са којима је комуницирала није приметио ништа чудно у Аннином нагласку или животној причи, осим тихог осећаја усамљености. Њиховој деци је било забрањено гледање телевизије, јела су здраву храну и похађали часове пливања.

Они су 2017. године добили наређење да се после више од деценије градње идентитета преселе у Словенију.

Фото: Танјуг/АП

 

Претпоставља се да је пар искористио положај Словеније која је у шенгенској зони слободног кретања за обављање задатака широм Европе за руске обавештајне службе. Један извор каже да је полиција током претреса канцеларије који је пар користио пронашла толико новца да су им били потребни сати да све преброје.

Њих двоје су ухапшени 2022. године, и признали су кривицу по оптужбама за шпијунирање и фалсификовање докумената. Двоје њихове деце је, након хапшења, одведено у хранитељску породицу и наставили су да похађају међународну школу у Љубљани. 

Сви они су на крају размењени.

Фото: Танјуг/АП

 

Гонзалес-Рубцов је после вишегодишњег праћења ухапшен у Пољској, 2022. године. После 886 дана у притвору, Гонзалес је размењен 1. августа 2024. Владимир Путин га је дочекао по доласку на Међународни аеродром Внуково истог дана.

Одмах након руковања са Путином, Рубцов се загрлио са Олегом Сотниковим, официром ГРУ који је протеран из Холандије.

(Wall Street Journal)

БОНУС ВИДЕО: