Novoizabrani američki predsednik želi da stavi Grenland pod američku kontrolu, a iako Danska kaže da najveće evropsko ostrvo nije na prodaju, Trampov potpredsednik DŽej Di Vens rekao je da “na Grenlandu treba da se sklopi dogovor”. Dok postoji više opcija prema kojima bi Amerika mogla da stavi ostrvo pod svoju kontrolu, uključujući kupovinu, teško je proceniti koliko bi SAD trebalo da se “otvore” za Grenland, ali stručnjaci kažu da bi to svakako bila “kupovina veka”.
Ako je Donald Tramp zaista odlučan da stavi ostrvo pod kontrolu, mogao bi da pokuša da ga direktno kupi - ukoliko autonomna teritorija proglasi nezavisnost od Danske, da napravi od njega komonvelt poput Portorika, ili da privoli Grenland na sporazum kakav SAD imaju sa Mikronezijom i Maršalskim ostrvima, koji američkoj vojsci daje neometani pristup u zamenu za odbranu i finansijsku pomoć.
Foto: Profimedia
Tramp, međutim, nije isključio ni vojnu invaziju da dođe do Grenlanda. Iako je to malo verovatno, stručnjaci kažu da je takva retorika zabrinjavajuća.
- To bi bilo preuzimanje stranice iz priručnika Sadama Huseina i (Vladimira) Putina… Ovakva Trampova retorika je zabrinjavajuća, jer je on dolazeći predsednik SAD i njegove reči same po sebi imaju posledice po spoljne odnose – rekao je Brajan Finukejn, bivši pravni savetnik u Stejt departmentu.
Šta je rekao DŽej Di Vens?
Trampov potpredsednik DŽej Di Vens rekao je u intervjuu koji je emitovan u nedelju na “Foks njuzu” da “na Grenlandu treba da se sklopi dogovor”. Vens je rekao da vojna sila nije potrebna na Grenlandu i ukazao da SAD već imaju svoje trupe stacionirane na ostrvu.
Pročitajte još
- Grenland je strateški zaista važan za Ameriku i ima sjajnih prirodnih resursa – rekao je Vens.
On je dodao da su ljudi koje je Trampov sin Donald Mlađi sreo na Grenlandu, tokom posete prošle nedelje, rekli da “žele da budu ovlašćeni da razviju” te resurse. Vens je takođe ocenio da danska vlada nije uradila dovoljno na obezbeđivanju ostrva.
Potencijalni sporazum sa Grenlandom – koji obiluje neistraženim mineralima i ugljovodonicima ispod ledenih ploča - mogao bi obezbediti SAD ekskluzivan vojni pristup i pravo da odrede koje druge nacije mogu da stacioniraju svoje trupe na ostrvu. To bi moglo omogućiti Pentagonu veće prisustvo u regionu, istovremeno ograničavajući kineski pristup arktičkim brodskim rutama kako se polarni ledeni pokrivač topi, kao i vazdušnim i pomorskim bazama Rusije u Murmansku, na obližnjem poluostrvu Kola.
Foto: Profimedia
Koliko bi Grenland mogao da košta?
Dok je Tramp jasno stavio do znanja da je ozbiljan u vezi s postizanjem dogovora za Grenland, iako Danska kaže da teritorija nije na prodaju, ako bi zaista došlo do pregovora oko Grenlanda, to otvara pitanje šta bi Amerika ponudila – ili bi trebalo da ponudi.
"Dogovor veka"
Dok je pristup zalihama minerala na Grenlandu - poput bakra i litijuma koji su korisni za ključne tehnologije kao što su baterije i električna vozila - možda važniji za SAD, određivanje vrednosti ostrva na osnovu njegovih resursa moglo bi da bude nešto teže.
- Ako Grenland zaista pomaže u odbrani SAD, tada njegova vrednost raste sa veličinom američke ekonomije. Ako je jedina vrednost Grenlanda u mineralima, tada veličina američke ekonomije ne bi imala veliki uticaj na cenu – rekao je Barker.
“Fajnenšel tajms” govori o vrednosti od 1,1 milijardi dolara, na osnovu resursa na Grenlandu, ali Barker kaže da je ta procena temeljena na sumnjivoj pretpostavci.
(Blic.rs)
BONUS VIDEO:
