Pored obećanja da će "staviti Ameriku na prvo mesto" i "ponovo je učiniti velikom", novoizabrani američki predsednik Donald Tramp čini se da takođe želi da prepravi mapu zapadne hemisfere i učini Ameriku još većom. Nije isključio ni upotrebu vojne sile.
"Zora zlatnog doba Amerike"
Tokom višečasovne konferencije za novinare u Mar-a-Lagu, Tramp je govorio o "Zori zlatnog doba Amerike", što uključuje:
- Kupovina Grenlanda od Danske: "Trebalo bi da ga se odreknu jer nam je potreban za nacionalnu bezbednost. To je za slobodni svet. Govorim o zaštiti slobodnog sveta".
- Preuzimanje Panamskog kanala od Paname: "Dali smo Panamski kanal Panami. Nismo ga dali Kini, a oni su to zloupotrebili".
- Pretvaranje Kanade u 51. državu i kandidovanje hokejaškog velikana Vejna Greckija za guvernera: "Kanada je subvencionisana u iznosu od oko 200 milijardi dolara godišnje, plus druge stvari. A oni, u suštini, nemaju vojsku. Imaju veoma malu vojsku. Mi - oni se oslanjaju na našu vojsku".
- Menjanje imena Meksičkog zaliva: "Promenićemo ime Meksičkog zaliva u Američki zaliv, koji ima prelep prsten. To pokriva mnogo teritorije. Američki zaliv, kakvo lepo ime."
Foto: Profimedia
Hteo da menja Grenland za Portoriko
CNN piše da nije jasno koliko je Tramp ozbiljan u pogledu sprovođenja bilo koje od ovih konkretnih ideja, ali činjenica da stalno nezavisno pominje Grenland, Panamu i Kanadu sugeriše da to nisu nužno prolazne ideje.
Tramp je slične komentare dao i prošle godine, a njegovo interesovanje za Grenland je bilo evidentno i tokom njegove prve administracije, kada je navodno razmišljao da pokuša da zameni Grenland za Portoriko. Nasuprot tome, Tramp je dugo govorio o suprotnom od proširenja - obezbeđivanju granice sa Meksikom - kada je preuzeo dužnost.
Kada bi Tramp ostvario svoje želje, "velika Amerika" bi zauzela površinu od 21.984.276 kvadratnih kilometara - spajanjem SAD, Kanade i Grenlanda. Poređenja radi, to bi bila skoro kao veličina nekadašnjeg SSSR, koji je zauzimao površinu od 22.402.200 km2.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
SAD su se širile tokom čitave svoje istorije
Ekspanzija je ugrađena u američki DNK, rekao je penzionisani ambasador Gordon Grej, sada profesor prakse na Univerzitetu DŽordž Vašington i bivši član diplomatske službe.
"Od sletanja u DŽejmstaun i Plimut Rok, postoji koncept Manifest Destini i uočena potreba da se nastavi da se kreće na zapad, do kupovine DŽefersona u Luizijani", rekao je on.
Dok se period ekspanzije usporio početkom 20. veka, Aljaska i Havaji su postali države 1959. Ima onih koji bi tvrdili, dodao je Grej, da su ratovi koje su predvodile SAD u Iraku i Avganistanu bili oblik američke ekspanzije.
Foto: Profimedia, Shutterstock
Karter i Panamski kanal
Nasleđe je pitanje koje je važno za Trampa, što je bilo jasno iz načina na koji je utkao DŽimija Kartera u svoje komentare o Panamskom kanalu.
U svojim komentarima novinarima, Tramp je napomenuo da je Karter potpisao sporazum o vraćanju zone Kanala Panami nakon 75 godina vladavine SAD. Karter je umro prošlog meseca i prevezen je u utorak u Vašington, gde će biti sahranjen. Tramp je, razmišljajući o Karterovom nasleđu, rekao novinarima da je odluka da ustupi kontrolu nad kanalom koštala Kartera Belu kuću.
"Davanje Panamskog kanala je razlog zašto je DŽimi Karter izgubio izbore, po mom mišljenju", rekao je Tramp.
(Espreso)
BONUS VIDEO:
