Iznenađujuće malo ljudi zna da Sveti Nikola ima svoj praznik i u maju, i to danas, 22. maja. I dok se 19. decembar tradicionalno slavi širom Srbije uz slavski kolač, goste, kandilo i kolače, letnji Sveti Nikola često prođe tiho, bez ičije slave i sveće.
Zašto? Da li je reč o "manje važnim" datumima? Da li narod jednostavno bira? Ili postoji dublji istorijsko-verski razlog što su neke slave masovno prihvaćene, a druge ostale u senci?
Foto: Shutterstock
Dve slave - jedan svetitelj
U pravoslavnom kalendaru, određeni svetitelji se praznuju dva puta godišnje - jednom povodom njihovog života ili stradanja, a drugi put povodom prenosa moštiju ili posebnog čuda. Najpoznatiji primeri su:
- Sveti Nikola: 19. decembar (zimski - dan smrti), 22. maj (letnji - prenos moštiju u Bari)
- Sveta Petka: 27. oktobar (zimska), 8. avgust (letnja - prenos moštiju u Carigrad)
- Sveti Jovan Vladimir: 4. jun i 22. maj
- Sveti Sava: 27. januar (glavna slava), ali i 6. maj (dan kada je njegovo telo preneto u Mileševu)
U crkvenom smislu - oba datuma su praznična i liturgijski značajna. Ali u narodnoj praksi, samo jedan od njih se prihvata kao "prava" slava.
Pročitajte još
Zašto narod slavi zimske, a ne letnje datume?
U srpskoj tradiciji, zimske slave imaju mnogo dublju ukorenjenost, iz nekoliko razloga:
Porodično okupljanje zimi je prirodnije - ljudi su kod kuće, kraj ognjišta, slavska atmosfera je zatvorenog tipa i intimna.
Post je zimi čest (npr. Sveti Nikola je u božićnom postu), što dodaje duhovnu ozbiljnost.
Letnji period je bio sezona poljoprivrednih radova, te su slavljenja svedena ili odlagana.
Narodna svest se formirala kroz vekove oko jednog datuma - pa se drugi, liturgijski, često ni ne pominje.
Zbog toga, iako crkveni kalendar predviđa praznovanje oba datuma, samo jedan se prenosi kao "krsna slava" s kolena na koleno - onaj koji je dublje zaživeo u narodu.
Foto: Vikipedija
Koje slave imaju samo jedan datum?
Većina svetitelja u crkvenom kalendaru ima samo jedan dan praznovanja. Neki od najčešćih primera koji nemaju "letnju" ili "zimsku" varijantu:
- Aranđelovdan (21. novembar) - samo jedan datum
- Đurđevdan (6. maj) - iako postoji Đurđic (16. novembar), taj dan se ne slavi kao "letnji Đurđevdan", već kao poseban praznik
- Sveti Vasilije Ostroški - 12. maj
- Sveti Luka - 31. oktobar
- Sveti Ilija - 2. avgust
Kod ovih svetitelja nije došlo do prenosa moštiju ili ponovnog uspostavljanja kulta, pa se praznuju samo jednom.
Da li su "dve slave" greška? I šta ako neko slavi "letnjeg" sveca?
U narodu se često kaže: "Ko je uzeo da slavi 22. maja - neće mu valjati". Ovo je narodno sujeverje koje crkva ne potvrđuje. Iako se najčešće slavi zimski Sveti Nikola, ništa ne sprečava da neko uzme za svoju slavu dan prenosa moštiju - ako za to postoji porodični ili lični razlog.
U crkvenom kalendaru, oba praznika su jednako priznata i svetla. Jedina razlika je kako ih doživljava i prenosi narodna praksa.
Foto: Shutterstock
Slava nije datum - već sećanje, zavet i duh
Na današnji dan, dok se tiho obeležava letnji Sveti Nikola, vredi se podsetiti da krsna slava nije stvar sezone, već zaveta i poštovanja.
Neke slave su postale „masovne“, dok su druge zadržale skromnost - ali sve su jednako važne u liturgijskoj i porodičnoj tradiciji.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
