Među evropskim zvaničnicima raste zabrinutost da bi mirovni plan za Ukrajinu, koji se trenutno oblikuje uz snažno posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, mogao da posluži kao odskočna daska za novu rusku agresiju. U prestonicama širom Evrope sve češće se izražava strah da bi Moskva mogla da iskoristi eventualni sporazum kako bi, u drugačijim okolnostima, ponovo vojno intervenisala u istočnoj Ukrajini, pre svega u regionu Donbasa.
Prema izvorima upoznatim sa razgovorima, najveći kamen spoticanja predstavlja američki predlog o uspostavljanju demilitarizovane zone. Evropski saveznici strahuju da bi takav aranžman omogućio Rusiji da prikriveno rasporedi snage u spornom području, koristeći hibridne metode delovanja, uključujući inscenirane incidente, kako bi potkopala američke bezbednosne garancije i stvorila izgovor za novu vojnu intervenciju. Kako piše Blumberg, ovaj plan se u evropskim krugovima sve češće opisuje kao potencijalni ruski „trojanski konj“.
Teritorija u središtu pregovora
Gotovo četiri godine nakon početka ruske invazije punog obima, pitanje teritorijalne kontrole ostaje ključno u složenim pregovorima između Vašingtona, Kijeva i Moskve. Rusija zahteva povlačenje ukrajinskih snaga iz Donjecke i Luganske oblasti, uključujući i delove teritorija koje trenutno nisu pod kontrolom ruskih snaga. Ukrajina, sa druge strane, odbacuje svaku mogućnost odricanja od svoje teritorije.
Foto: Shutterstock, Profimedia
Detalji pregovora se i dalje menjaju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su Sjedinjene Države iznele ideju da Donbas dobije status „slobodne ekonomske zone“ sa posebnim režimom upravljanja, dok Moskva insistira isključivo na konceptu demilitarizovane zone. Zelenski je ove nedelje takođe pomenuo mogućnost održavanja referenduma o budućem teritorijalnom uređenju tog područja.
Evropa upozorava na ozbiljne rizike
Evropski izvori upozoravaju da bi svako povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorija koje trenutno kontroliše Kijev moglo biti iskorišćeno u korist Rusije. Upravo zato, kako navode, jedan od glavnih ciljeva evropskih saveznika u narednim nedeljama jeste sprečavanje da mirovni sporazum sadrži elemente koji bi predstavljali „ruskog trojanskog konja“.
Pročitajte još
Bela kuća se zasad nije zvanično oglasila povodom ovih zabrinutosti.
Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje da li će ruski predsednik Vladimir Putin, uprkos svojim maksimalističkim ciljevima u Ukrajini, u nekom trenutku taktički podržati američke napore da se postigne sporazum ili će ih nastaviti odbacivati. Dodatni rizik, upozoravaju upućeni izvori, predstavlja mogućnost ruskog mešanja u referendum ili izbore koji bi mogli uslediti nakon eventualnog mirovnog dogovora.
Foto: Profimedia
Razgovori se nastavljaju u Berlinu
Predsednik Zelenski bi u ponedeljak trebalo da doputuje u Berlin, gde će razgovarati sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i drugim evropskim liderima, uključujući britanskog premijera Kira Starmera. Pre tog sastanka, prema navodima izvora, planirani su i razgovori savetnika za nacionalnu bezbednost iz Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država o nacrtima mogućih rešenja.
Piter Rikets, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost britanske vlade, ocenio je da su evropske zabrinutosti potpuno opravdane. On smatra da bi, u trenutku kada se američka pažnja preusmeri na druge globalne krize, Putin mogao da „inscenira incidente kao izgovor“, na primer pod izgovorom zaštite ruskog stanovništva, kako bi ponovo pokrenuo vojnu akciju.
Foto: Profimedia, Shutterstock
„To bi ostavilo ostatak Ukrajine ranjivim na sledeći ruski upad“, upozorio je Rikets, naglašavajući da se ne radi o tehničkom pitanju, već o suštinskom problemu evropske bezbednosti.
Moskva ne odustaje od Donbasa
Još jedno otvoreno pitanje jeste ko bi nadgledao eventualnu demilitarizovanu zonu. Američki pregovarači su pominjali mogućnost posebne administracije, ali i scenario u kojem bi Donjecka i Luganska oblast, zajedno sa Krimom, bile priznate kao de fakto ruske teritorije. Prema tim predlozima, dve delimično okupirane oblasti zapadnije – Zaporoška i Hersonska – bile bi „zamrznute“ duž trenutne linije fronta.
Savetnik Kremlja Jurij Ušakov jasno je stavio do znanja da Moskva podržava ideju demilitarizovane zone, uz predlog da se u tom prostoru umesto vojske rasporede ruska Nacionalna garda i policija. Evropski zvaničnici ovakav predlog smatraju potpuno neprihvatljivim za Ukrajinu i njene saveznike.
Foto: Profimedia
Ušakov je takođe izjavio da će Rusija pristati na prekid vatre tek nakon povlačenja ukrajinskih snaga sa linije fronta i da, bez obzira na ishod pregovora, Donbas smatra „teritorijom Ruske Federacije“.
Zelenski traži čvrste garancije
Ukrajina insistira da se ne može odreći teritorije, pozivajući se na svoj ustav, i zahteva snažne bezbednosne garancije koje bi bile uporedive sa mehanizmima kolektivne odbrane NATO-a.
„Ako Rusija ponovo započne rat, šta će naši partneri učiniti?“, upitao je Zelenski u razgovoru za Blumberg.
Foto: Profimedia, Shutterstock
Istovremeno, objavio je da su ukrajinske snage povratile nekoliko naselja i delova grada u blizini Kupjanska u Harkovskoj oblasti, nakon višemesečne operacije usmerene na zaustavljanje ruskog napredovanja, čime je, kako tvrdi, demantovao ranije izjave Vladimira Putina da su ukrajinske snage opkoljene.
Tramp insistira na brzom okončanju rata
Američki pregovarači mesecima pokušavaju da usaglase stavove dve strane, dok predsednik SAD Donald Tramp insistira na brzom završetku rata i sve otvorenije izražava nezadovoljstvo sporim napretkom pregovora.
Prema ranijem američkom planu od 28 tačaka, Kijev je trebalo da se odrekne Donjecke i Luganske oblasti kako bi se tamo uspostavila demilitarizovana zona koja bi, u praksi, bila pod snažnim ruskim uticajem.
U ovom trenutku, Rusija kontroliše oko 20 odsto teritorije Ukrajine i poslednjih meseci je dodatno intenzivirala vojne operacije sa ciljem da preuzme potpunu kontrolu nad Donbasom.
BONUS VIDEO:
