Legendarna pevačica Beti Đorđević preminula je u subotu u 82. godini života, a o poslednjim danima, njihovom odnosu i uspomenama na voljenu baku govorila je njena unuka Kristina Đurić u emotivnoj ispovesti.
Kako je ispričala, poslednji put su se čule dva dana pre smrti, u četvrtak, kada su razgovarale o Betinom nastupu koji je imala u petak uveče u RTS klubu.
- Ona je preminula u subotu, a nas dve smo se čule u četvrtak. Popričale smo na temu njenog nastupa koji je imala u petak uveče u RTS klubu. Trebalo je i ja da idem, međutim nisam bila najbolje zdravstveno, tako da sam ovog puta propustila to veče. Inače sam pratila svaki njen nastup i svaki koncert. Ostalo je da se čujemo za vikend, pošto je nama slava bila u utorak, čisto smo želele da preciziramo vreme kada će ona doći kod nas. U subotu se nismo čule jer ona uvek nakon nastupa odmara, a kada ja idem na njen nastup, čujemo se i sumiramo utiske, jer je to bilo uobičajeno za nas dve. Nekako sam tada rekla: "Neka ona u subotu odmori i čućemo se u nedelju." U nedelju sam joj poslala poruku, ali ona nije odgovorila na Viber i eto - rekla je Kristina.
Foto: Radule Perisic/ATAImages
Kako navodi, u subotu se nisu čule jer je Beti nakon nastupa uvek odmarala, što je bilo uobičajeno, ali već u nedelju je osetila da nešto nije u redu.
Pročitajte još
- Ja sam to znala, zato što je ona meni uvek znala da odgovori u roku od pet minuta. Bukvalno, ne prođe pet minuta i odgovor stigne. Ja sam je u ponedeljak zvala u devet, pa zatim u deset, u jedanaest, u dvanaest, ali odgovora, nije bilo. Majka je pozvala i na fiksni telefon, ali... Ona je mene tešila sve vreme govoreći da sigurno nije ponela telefon sa sobom. Ali ja sam znala, gde god da je išla, uvek je nosila telefon... Čula sam se i sa suprugom i zamolila sam ga da, čim dođe, odmah ode do nje. Kada su otišli, imali su šta da vide.
Govoreći o Betinom karakteru, istakla je da se pevačica nikada nije žalila na zdravstvene probleme i da je uvek bila vedra i nasmejana, čak i kada joj nije bilo lako.
- Nije se žalila nikad ni na šta. Beti je uvek, šta god da je bilo u njenom životu, uvek bila nasmejana i pozitivna i to je nas u stvari motivisalo. I sad ne mogu da pričam o idolima, bez veze je pričati o idolima, ali o nekim životnim primerima mogu. Ja uvek izdvajam moju majku i baku. Bude joj nekad teško malo pa se požali: "Jao, Tinka, nije mi baš... Boli me jako ruka." Ja joj kažem: "Pa dobro, bajka…", jer ja sam je zvala bajka. Ja nju nikada nisam zvala baba, uvek bajka. I ja kažem: "Pa što ne odeš kod lekara?" A ona: "Ma koji lekari, imam sutra nastup." Ja nastavim: "Pa kakav nastup, boli te ruka." A ona kaže: "Moja Tinka, koga briga, brije li se vladika. Ja moram da idem." I to je bila njena uzrečica koju sam zapamtila i dan-danas. I uvek je znala, i kad je teško, prosto završi ili ispriča šta ima, našminka se, sredi se, izađe napolje i ona je nasmejana. Ona je bila najvedrija, najpozitivnija osoba koju ja ne znam. Samo oni koji su je poznavali zaista znaju kakva je ona bila.
Kristina je otkrila i da su praznici za Beti uvek bili emotivno teški, a posebno početak ove godine, kada je izgubila blisku prijateljicu.
- Jeste. Moram reći da je bila potrešena 2. januara, s obzirom na to da je mom bratu 3. januara rođendan. Mi smo se tu, uoči praznika, negde i sreli i videli i bila je jako potrešena, jer je preminula jedna njena jako dobra prijateljica. Tog dana je baš onako zaplakala i bilo joj je teško i u stvari je sve vreme pričala: „Bože, kako ovo vreme prolazi. Bože, zašto ljudi odlaze, kako nas je sve manje i manje.“ I bilo je jako teško. Tu sam videla koliko se potresla, a s druge strane, ono što mi je rekla jeste da je, kada je napokon, kao krunu njene karijere, doživela tu nacionalnu penziju, rekla: "Tićo moja, ja sam sada sve završila, ja sada više ne moram ni da pevam. Ja sam svoje za života uradila što sam uradila" - rekla je Betina unuka za Kurir.
Posebno emotivan trenutak bio je kada je Beti Đorđević saznala da je dobila nacionalnu penziju, koju je doživela kao krunu svoje karijere, ali je, nažalost, nije stigla da primi.
- Nažalost, nije. Nije doživela i ja samo mislim da su se njena duša i srce u stvari opustili zato što je ona napokon doživela to. Izborila se za tu pravdu. Uprkos nepravdi koja je njoj učinjena pre dugi niz godina, da ne kažem decenijama. Nažalost, nešto što je normalno u svetu, kod nas nije normalno i možda se negde i borimo sa vetrenjačama u tom smislu vezano za kulturu i za umetnost koja je ovde i te kako dostupna i zastupljena, ali ne znamo da cenimo prave stvari. I uvek se i ona sama plašila, i kada se vratila na scenu, i kada se vratila među ljude, kako će ljudi nju prihvatiti, kako će prihvatiti njenu muziku, a u stvari bilo je strašno puno ljudi koji su ocenili njen trud i rad.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
