U svih pet zemalja obuhvaćenih istraživanjem - Sjedinjenim Državama, Kanadi, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, velika većina ispitanika veruje da svet postaje sve opasnije mesto.
Amerikanci, Kanađani, Francuzi i Britanci veruju da je verovatnije da će Treći svetski rat izbiti u narednih pet godina. Rezultati će sigurno uticati na diskusije među svetskim liderima koji se danas okupljaju na godišnjoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.
Strah od Trećeg svetskog rata raste
Udeo birača koji predviđaju još jedan svetski rat naglo je porastao od marta 2025. godine, kada je Public First poslednji put postavio to pitanje.
- Promena u zapadnom javnom mnjenju za manje od godinu dana odražava dramatičan pomak ka neizvesnijem svetu, gde se rat smatra verovatnim, a savezi nestabilni - rekao je Seb Vrajd, šef istraživanja u Public First, javlja Politiko.
Trend je posebno izražen u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde 43 odsto ispitanika veruje da je novi svetski rat „verovatan“ ili „vrlo verovatan“ da će izbiti do 2031. godine, u odnosu na 30 odsto u martu 2025. godine.
Pročitajte još
Foto: Depositphotos
Skoro polovina Amerikanaca, 46 odsto, veruje da je još jedan svetski rat „verovatan“ ili „veoma verovatan“ u istom periodu, što je porast u odnosu na 38 odsto prošle godine. Od pet ispitanih zemalja, samo je u Nemačkoj većina verovala da je treći svetski rat u narednih pet godina malo verovatan.
Trampova Amerika kao pretnja
Zabrinutost raste i zbog četvorogodišnjeg rata Rusije sa Ukrajinom, kome se kraj ne nazire, kao i zbog američkih vojnih akcija pod predsednikom Donaldom Trampom u Iranu, Siriji, Venecueli i Africi.
Iako se Rusija u Evropi doživljava kao najveća pretnja miru, zanimljivo je da Kanađani Trampovu Ameriku vide kao najveću bezbednosnu pretnju.
Foto: Profimedia
U Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, SAD su druga najveća pretnja, pominjana znatno češće od Kine. Shodno tome, najmanje jedna od tri osobe u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Kanadi veruje da je verovatno ili veoma verovatno da će nuklearno oružje biti upotrebljeno u ratu u narednih pet godina.
Više za odbranu, ali ne na njihov račun
Iako većina birača u Francuskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi smatra da bi njihova zemlja trebalo da troši više na odbranu, otpor raste kada se postavi pitanje kako je finansirati. Podrška većoj potrošnji naglo opada kada se ispitanicima kaže da bi se to platilo smanjenjem drugih usluga, povećanjem javnog duga ili višim porezima.
Francuska i nemačka javnost će ove godine manje verovatno podržati veće odbrambene budžete sa takvim kompromisima nego što je to bio slučaj prošle godine. Dok je 2025. godine 40 odsto Francuza i 37 odsto Nemaca podržavalo veće odbrambene izdatke uprkos kompromisima, ove godine je ta podrška pala na 28 odsto u Francuskoj i 24 odsto u Nemačkoj.
Foto: Depositphotos
- Naša anketa pokazuje da rastuća zabrinutost zbog rata ne daje liderima slobodu da značajno troše na odbranu. Štaviše, birači su sada manje spremni da naprave kompromise potrebne za jačanje vojne bezbednosti - rekao je Vrajd i dodao:
- Evropski lideri su stoga u nevolji, ne mogu se osloniti na SAD, ne mogu ovo koristiti kao razlog za domaća ulaganja i pod većim su pritiskom da hitno reše ovaj problem u svetu gde se čini da je sukob bliži nego ikad.
Sumnje u vojsku EU
Anketa je takođe pokazala značajan skepticizam prema ideji stalne vojske EU pod jedinstvenom komandom, koju je pomenula Evropska komisija. Takav predlog podržava samo 22 odsto ispitanika u Nemačkoj i 17 odsto u Francuskoj.
S druge strane, obavezna vojna služba je najpopularnija u Nemačkoj i Francuskoj, gde tu ideju podržava oko polovina stanovništva.
Foto: Depositphotos
Istraživanje je sprovela agencija Public First od 6. do 9. februara na uzorku od 10.289 odraslih putem interneta. Anketirano je najmanje 2.000 ispitanika u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj. Rezultati za svaku zemlju su ponderisani da bi bili reprezentativni prema starosti, polu i geografskom području. Margina greške je ±2 procentna poena za svaku zemlju.
BONUS VIDEO:
