Umesto slanja američkih ili izraelskih kopnenih snaga, Tramp preferira posrednički pristup, naoružavajući i pružajući vazdušnu podršku kurdskim snagama kako bi izbegao „američke čizme na terenu“.
U intervjuu za Rojters u četvrtak, Tramp je rekao: „Mislim da je divno što žele da to urade, bio bih potpuno za to.“
Dodao je da bi cilj bio da Kurdi „pobede“ i da će SAD pružiti podršku, iako je odbio da detaljnije objasni vazdušnu podršku.
- Ne mogu vam tačno reći, ali ako će to uraditi, to je dobro - rekao je.
Prema izveštajima nekoliko američkih medija, Tramp je lično razgovarao sa kurdskim liderima u Iraku ubrzo nakon početka operacije. Ponudio je „opsežnu američku vazdušnu podršku“ i druge oblike pomoći antirežimskim iranskim kurdskim grupama da zauzmu delove zapadnog Irana. Prema izvorima, CIA je već pre rata snabdevala kurdske snage lakim naoružanjem u tajnom programu destabilizacije Irana.
Pročitajte još
Ideja da se Kurdi koriste kao posredničke snage navodno potiče iz Izraela, a cilj je stvaranje „domino efekta“, preusmeravanje iranskih snaga na zapad, slabljenje režima i podsticanje ustanaka drugih etničkih grupa poput Baludža i Azerbejdžanaca, piše Telegraf.
Foto: Profimedia
Stručnjaci upozoravaju na rizike
Hej Ejtan Koen Janarokak iz Jerusalimskog instituta za strategiju i bezbednost rekao je da bi to rešilo problem nedostatka kopnenih snaga.
- Ne možete postići svoje krajnje ciljeve bez vojnika na terenu. Ali Izraelci neće žrtvovati svoje vojnike na iranskom tlu, a Amerikanci očigledno to neće učiniti - rekao je on.
Međutim, Burdžu Ozčelik iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi ističe da su iransko-kurdske snage brojčano slabije.
- Broj osoblja iranskog režima i njegovog bezbednosnog aparata... i dalje bi ih daleko nadmašio. Oni su daleko nadbrojani brojčano, naoružani; to nije izvodljivo - kaže on.
Foto: Profimedia
NJihova snaga leži u asimetričnom ratovanju, iznenadnim napadima i diverzijama, ali promena režima bi bila nemoguća bez kontinuiranih američko-izraelskih vazdušnih napada. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) zakleo se da će suzbiti svaku terorističku ili separatističku aktivnost. Iranski predsednik je naredio odlučno obračunavanje sa svakim kurdskim upadom.
Neke kurdske grupe i irački kurdski zvaničnici negirali su da je kopnena ofanziva već počela, iako je bilo izveštaja o pripremama. Kubad Talabani, zamenik premijera regionalne vlade Kurdistana u Iraku, rekao je da region nije deo sukoba i da namerava da ostane neutralan.
Istorijski gledano, Kurdi su više puta korišćeni kao saveznici SAD (protiv ISIL-a u Siriji i Iraku), ali su se suočavali sa izdajama kada su se prioriteti menjali.
Foto: Profimedia
Hiva Osman, bivša savetnica kurdskog predsednika Iraka, upozorila je:
- Svaki put, kada su se geopolitički prioriteti menjali, Kurdi su plaćali najvišu cenu.
Susedne zemlje poput Turske i Iraka protive se toj ideji. Turska se plaši jačanja kurdskog separatizma i talasa izbeglica, dok Irak želi da spreči infiltraciju sa iračke teritorije.
Foto: Profimedia
Ovaj plan bi mogao da se obije o glavu i ujedini Irance protiv spoljne fragmentacije zemlje, umesto da oslabi režim. Rat ulazi u sedmi dan, sa kontinuiranim vazdušnim napadima, iranskim kontranapadima i rizikom od šire eskalacije.
Foto: Profimedia
Tramp je takođe rekao da SAD moraju da igraju ulogu u izboru sledećeg iranskog lidera, nazivajući potencijalnog naslednika Modžtabu Hamneija „neprihvatljivim“.
Ko su Kurdi?
Kurdi su najveća etnička manjina u Iraku i jedna od najvećih u Iranu, i često se opisuju kao najveća nacija na svetu bez sopstvene države.
NJihova domovina se prostire preko jugoistočne Turske, severne Sirije, severnog Iraka i severozapadnog Irana. Nakon američke invazije na Irak 2003. godine i svrgavanja Sadama Huseina, Kurdi su osnovali autonomni region na severu zemlje.
Foto: Depositphotos
NJihovi borci, poznati kao „pešmerge“ - što znači „oni koji se suočavaju sa smrću“ - imaju decenije borbenog iskustva stečenog u sukobima u Iraku i protiv ISIS-a u Siriji.
BONUS VIDEO:
