Evo kratkog pregleda događaja iz prošlosti ključnih za razumevanje situacije u Iranu danas.
CIA orkestrira puč u Iranu - 1953
Iran je oduvek bio zemlja bogata naftom. Sve do 1951, prenosi Istorijski zabavnik.
Britanci su imali monopol nad njom. Te godine iranski političar po imenu Muhamed Mosadek postao je premijer i kao jednu od prvih odluka, izveo nacionalizaciju rafinerija tj. vraćanje nafte iranskom narodu.
- Britanci su, očekivano, bili nezadovoljni ovom situacijom i želeli su da svrgnu Mosadeka, ali nisu imali mogućnost da to sami urade. Zato su ubedili Ajzenhauerovu administraciju i Centralna obaveštajna agencija (CIA) da isplaniraju puč i izvrše ga - kaže Keli Šenon, gostujuća naučnica Instituta za bliskoistočne studije na Univerzitetu DŽordž Vašington, a prenosi History.com.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
NJihova ideja je bila da svu vlast u zemlji preuzme šah.
Pročitajte još
Mohamed Reza Pahlavi bio je “čoveka zapada” i bio je spreman na saradnju. Prvi pokušaj puča je propao i šah je pobegao iz Irana pred gnevnim protestima.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Drugi pokušaj puča bio je uspešniji. Šah je vraćen na vlast zamenjujući demokratski izabranog Mosadeka. Godine 1954. Pahlavi je pristao na unosan sporazum koji je američkim, britanskim i francuskim kompanijama dao 40% vlasništva nad iranskom naftnom industrijom na 25 godina.
Američki predsednik Dvajt D. Ajzenhauer je “nagradio” šahovu lojalnost inicijativom „Atomi za mir“, u kojoj su SAD dale Iranu tehnologiju i obogađeni uranijum za pokretanje programa nuklearne energije.
Jer, i Amerika je tu imala svoje interese. Iran je postao njen ključni saveznik u Hladnom ratu protiv Sovjetskog Saveza.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
- Imati pouzdanu antikomunističku zemlju na granici sa Sovjetskim Savezom pomoglo bi da se Moskva drže podalje od Bliskog istoka, sprečilo da bliskoistočna nafta padne u ruke Sovjeta i omogućilo da ona teče ka Zapadu - kaže Šenon.
Zvanično priznanje tek posle šest decenija
CIA je tek 2013., odnosno 60 godina kasnije, priznala da je imala ključnu ulogu u iranskom puču 1953. kada je svrgnut demokratski izabrani premijer Mohamed Mosadek.
Dokumenta koja to po prvi put formalno dokazuju, CIA je predala nezavisnom Arhivu nacionalne bezbednosti, nevladinoj instituciji koja se bavi istraživanjima, smeštenoj na Univerzitetu DŽordž Vašington, i to na 60. godišnjicu od tog događaja.
Foto: Depositphotos
Dokazi o umešanosti Sjedinjenih Država u puč, navodi Bi-Bi-Si, nalazili su se u dokumentima CIA o iranskoj istoriji koji datiraju još od sedamdesetih godina prošlog veka, a prema rečima jednog stručnjaka, vojni udar koji je izvršen pod otkriljem CIA, bio je „akt američke spoljne politike“.
O ulozi SAD u tom puču, koji je izveden u saradnji s britanskom obaveštajnom agencijom MI6, prva je progovorila tadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt 2000, da bi predsednik Barak Obama o tome pričao u Kairu 2009. godine.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Međutim, sve do sada, obaveštajne agencije su poricale svoju ulogu u puču 1953, kaže urednik otkrivenih dokumenata Malkolm Birn.
Birn smatra da su dokumenti važni ne samo da bi pružili „nove detalje, kao i uvid u aktivnosti CIA pre i posle izvedene akcije, već i zbog toga što „politički akteri sa svih strana, uključujući i iransku vladu, redovno govore o državnom udaru“. Mosadek je izabran 1951. i ubrzo je pokušao da nacionalizuje proizvodnju nafte, koja je bila pod britanskom kontrolom kroz „Anglo-persijsku naftnu kompaniju”, preteču današnjeg „Britiš petroleuma“.
Upravo je to bio razlog za ozbiljnu zabrinutost u SAD i Velikoj Britaniji, koji su iransku naftu videli kao ključ obnove svojih posleratnih ekonomija. „Procenjeno je da bi Iran mogao da padne iza Gvozdene zavese, a ako bi se to desilo, značilo bi pobedu Sovjeta u Hladnom ratu i veliki korak unazad za Zapad na Bliskom istoku“, piše u jednom dokumentu sačinjenom nekoliko meseci pre puča, a reči su pripisane Donaldu Vilberu, koji je i planirao državni udar.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Dokumenti pokazuju kako se CIA pripremala za puč objavljivanjem izveštaja protiv Mosadeka i u američkim i u iranskim medijima. Pučem je na vlast vraćen šah Mohamad Reza Pahlavi, koji je pobegao iz Irana upravo nakon borbe za vlast s Mosadekom. Postao je blizak saradnik SAD, čije su obaveštajne službe, zajedno s britanskim, pomagale njegovim pristalicama.
Pahlavi se u Iran vratio odmah posle državnog udara, a na vlasti je ostao do 1979, kada je svrgnut u Islamskoj revoluciji.
Iranska revolucija - 1979
Šah je u početku bio popularan među Irancima, ali je tokom naredne dve decenije postajao sve autoritarniji. Iranci koji su se protivili ambicioznom programu modernizacije šaha ili kritikovali ekonomsku nejednakost bili su uhapšeni i mučeni od strane SAVAK-a, ozloglašene vladine tajne policije.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Šahovi politički neprijatelji u njemu su videli diktatora.
Sa druge strane, islamski fundamentalisti imali su druge “zamerke”. Šahov sistem je iranskim ženama dao pravo glasa. Bilo im je dozvoljeno da se pojavljuju u javnosti bez hidžaba i čitavo društvo usvajalo je zapadni način života.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Obe grupe počele su da kritikuju šaha, nazivajući ga “marionetom” Sjedinjenih Američkih Država.
Godine 1979, u Iranu su izbili masovni protesti. Šah je pobegao iz zemlje, i na kraju je završio u Americi na lečenje raka.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Verski i duhovni vođa islamista ajatolah Homeini se vratio iz egzila i pomogao u osnivanju Islamske Republike Iran, teokratskog režima koji je odbacio šahov program sekularizma i zapadnog sistema vrednosti.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Za Ajatolaha i njegove pristalice, SAD su postale “Veliki Sotana”.
Iranska talačka kriza - 1979-81
Nakon toga, odnosi Irana i Amerike postajali su sve lošiji. Početkom novembra 1979. grupa iranskih studenata je upala u američku ambasadu u Teheranu i uzela 52 zaposlena za taoce. Studenti su zahtevali ekstradiciju šaha kako bi mu se sudilo u domovini.
Administracija predsednika Kartera odgovorila je prekidom diplomatskih veza sa Iranom i uvođenjem strogih sankcija na izvoz iranske nafte.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Kriza sa taocima je trajala mučnih 444 dana. Politički, uništila je šanse Karterove šanse za reizbor 1980. ali se pokazala korisnom za ajatolaha i njegovu antiameričku i antizapadnu retoriku.
- Ajatolah Homeini je iskoristio krizu sa taocima u američkoj ambasadi koju je nazvao “špijunskom jazbinom”, da nadmudri svoje političke protivnike i učvrsti vlast u rukama verskih tvrdolinijaša - objašnjava Šenon.
Bivši šah Pahlavi umro je krajem jula 1980. U septembru iste godine Irak je napao Iran. Nakon dugih pregovora, taoci su pušteni 20. januara 1981, samo nekoliko trenutaka nakon što je Ronald Regan položio zakletvu za novog predsednika SAD.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
SAD obaraju iranski putnički avion - 1988
Odnosi između SAD i Irana dramatično su se pogoršali ‘80-ih. Godine 1983, dva kamiona natovarena eksplozivom ubila su 241 američkog vojnika u bazi u Bejrutu, u Libanu.
SAD su okrivile Hezbolah, libansku militantnu organizaciju koju podržava Iran. Predsednik Ronald Regan je Iran nazvao “državnim sponzorom terora”, oznakom koja je nametnula stroge vojne sankcije, uključujući ograničenja prodaje vojne opreme.
Međutim, Reganova administracija i sama je kršila sankcije!
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Prodavala je oružje Iranu u zamenu za oslobađanje nekoliko američkih talaca koje je držao Hezbolah. Prihod od te prodaje oružja je zatim korišćen za finansiranje antikomunističkih pobunjenika tzv. Kontraša u Nikaragvi. Ilegalne šeme je kasnije razotkrivena i u Americi je poznatao kao “Afera Iran-Kontra”.
Tenzije su ponovo porasle 1988. kada je brod američke mornarice naleteo na iransku minu u Persijskom zalivu, povredivši 10 mornara. U znak odmazde, SAD su pokrenule operaciju “Bogomoljka”, koja je potopila ili teško oštetila veliki deo iranskih operativnih snaga u Persijskom zalivu.
U julu 1988. godine, američke snage su greškom ispalile vođenu raketu na let 655 kompanije Iran Er, putnički avion koji je leteo iz Teherana za Dubai. Svih 290 ljudi u avionu je poginulo.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
- Za iranski režim i njegove pristalice, obaranje leta 655 bio je veliki trenutak. Mogli su reći: “Vidite, Amerikanci su zli. Pucaju na naše civile na nebu!”
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
To rano jutro putnički avion Erbas A 300 iranske komapnije na relaciji Teheran-Bandar Abas Dubai Let 655 poleteo je sa prestoničkog aerodroma. Prvi deo leta protekao je u najboljem redu. Do sletanja u Bandar Abas nije bilo ni trubulencija, klasični rutinski let. Posle ukrcavanja putnika i kraće pauze od nekih sat vremena Erbas A 300 ponovo je poleteo i zauzeo kurs preko Persijskog zaliva. Trebao je da traje nekih sat, sat i po leta, međutim iznenada avion je pogođen PVO raketom.
Naime, na pučini plovila je američka raketna krstarica USS Vinsens (CG-49) klase Tajkonderoga, nalazila se na borbenom dežurstvu. Na krstarici je bio uključen osmatrački radar, budno se pratilo stanje u vazduhu i na moru, kako bi se uočilo iransko plovilo, koje bi pokušalo da napravi neki pogrešan korak.
Komandant broda kapetan bojjnog broda Vilijam Rodžers Treći od posade tada ugrađenog najmodernijeg multifunkcionalnof faznog 3D radara i sistema "Edžis" dobija informaciju da im se približava iz pravca Irana od Bandar Abasa nepznata letelica za koju oni veruju da je u pitanju iranski F-14 Tomket (Iran je pre pada Reze Šaha kupio od SAD i bili su najmoderniji lovci u naoružanje tog vazduhoplovstva). Inače američka mornarica imala je znatno pre samog incidenta obeveštajnu informaciju da je Iran tajnu na aerdorom Bandar Abas rasporedio nekoliko borbenih aviona F-14 Tomket koji su bili opremljeni televizijski vođenim raketama tipa "Merverik" koji su namenjeni za poptapanje američkih brodova.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Za to vreme posada iranskog putničkog aviona odlučila je da izenanda poveća visinu leta nad Persijskim zalivom. Inače, valja dodati da su u pitanju bile još uvek teritorijalne vode Irana, a ne međunarodne.
Kapetan bojnog broda Rodžers bez još jedne dodatne provere naredio je brodskom operativnom sistemu da na letelicu koja im se približava lansiraju dve rakete vazduh vazduh RIM-66.
Rakete su lansirane sa krstarice i posle par sekundi leta pogodili su putnički avion koji je eksplodriao u vazduhu i pao u more.
Iranci koji su pratili let, kada su videli da je letelica nestala sa radara, podgili su uzbunu, jer su verovali da se možda dogidla nesreća i avion pao u more. Iranski pomorski helikopteri leteli su prema posldenjoj lokaciji gde je avion poslednji put lociran. Ubrzo su se pojavili delovi aviona koji su plutali i tela putnika. Ubrzo je urtvrđeno da je putnički avion zapravo obren. Pokrenuta je istraga koja je utvrdila da je u blizni mesta gde se nalazio avion bio locirana američka krstarica.
Iranske vlasti su optužile Sjedinjene Države da su namerno napali i oborili civilni putnički avion.
Opštužbe na relaciji Teheran-Vašington su se ređale svakodnevno. Iranci su saopštili da je iranski putnički avion leteo odomrenom putanjom koja je bila namenjena za za komercijalne avione i da s avione na frekvencijama kontrole leta identifikovao kao civilni let. Te činjenice utvrdila je i međuarodna istraga koja je organizovana.
S druge strane SAD nisu odstupale od stava da je radar na krstarici prepoznao da je u pitanju iranski lovac F-14.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Tadašnji komandat združenih snaga u Zalivu admiral Vilijam Krou DŽunior, na konferenciji za novinare izjavio je da je iranski avion leteo na maloj visini i da nije odgovorio na upozorenja, niti slao signale posadi krstarice kojim bi se identifikovao da je u pitanju civilni, a ne vojni avion i da su oni u skladu sa pravilima naredili lansiranje rakete.
U medijski haos posle obaranja uključio se i tadašnji američki predsednik Ronald Regan, koji je izdao saopštenje iz predsedničke rezidencije u Kemp Dejvidu da Sjedinjene Države žale zbog gubitka civilnih života, ali da on kao Vrhoni komandatn i kompletna vojna administracija stoje iza odluke kapetana bojnog broda Vilijama Rodžersa Trećeg da izda naređenje i obori avion.
Ovo saopštenje je još više naljutilo Iran koji je tužio američku vladu Međunarodnom sudu pravde 1989. godine za ovu nesreću. U međuvremenu od Regana vlast je bio preuzeo te 1989. godine DŽordž Buš Stariji koji je izjavio "Da se nikad neće izviniti za postupke Sjedinjenih Država bez obzira na činjenice" s obzirom da su na svetlo dana počeli da isplivavaju novi dokazi koji su ukazivali na nedvosmislnu krivicu SAD za ovo obaranje putničkog aviona.
Tek za vreme mandata Bila Klintona vlasti SAD i Irana postigle su dogovor o proavnanju, tako što će Sjedinjene Države osam godina od ove tragedije isplatiti porodicama žrtva ukupno 61,800.000 dolara i još dodatnih 70 miliona iranskoj državi.
Odlikovanje za obaranje
Mornarica Sjedinjenih Država ipak je posle ove tragedije bila uprkos svazničnom negiranju sprovela i svoju internu istragu o ovom incidentu. Istragom je utvrđeno zvanično da US Navy i Pentagon podržavaju akciju kapetana bojnog broda Vilijema DŽefersona Trećeg, ali i da je kapetan pre odluke o obaranju aviona dobio netačnu informaciju o kretanju letelice. krivica je pripisana i Iranu jer je dozvolio da koridor za preletanje cilinih aviona bude u zoni gde su bili aktivni sukobi iranskih i američkih plovila, kao i borbenih aviona.
Kapetana bojnog broda Vilijam Roždersa je oslobođen svak krivice i kasnije odlikovan orednom Legijom zaslužnih zbog učešća u sukobu sa iranskom mornaricom u periodu od 1987-1989. Čak i posada kristarice USS Vinsens je odlikovana za učešće u borbenoj misiji.
Osam meseci posle ove tragdije eksploirao je automobil supruge Vilijama DŽeferosna u San Dijegu. Šenon Rodžers je preživela napad. Iako se sumnjalo da je u pitanju teroristički napad, policija je odbacila tu verziju i tvrdila da je kvar na crevu za dovod goriva izvao eksploziju, a ne bomba.
Priča o obaranju iranskog aviona nije tu sasvim završena. Početkom 1990 tih u medijima su se pojavili izveštaji drugih mnornaričkih oficira koji su učestovvali u misji u Persijskom zalivu koji su navodili nadređenima da im smeta preterani karijerizam kapetana bojnog broda Rodžersa koga su optuživali da je bio nesmilosrdan i spreman da uradi sve kako bi dobio čin admirala. A to su nadovezivali sa obaranjem iranskog aviona, jer da je u pitanju bio iranski borbeni avion on bi sigurno postao admiral.
U isto vreme, Iran je u velikoj meri podržavao grupe koje su se borile protiv Amerike širom Bliskog istoka, usput uznemiravajući američke saveznike. Održavanje netrpeljivosti išto je u oba smera - ističe Šenon.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
I tako je sukob stigao do 21. veka. I, i dalje traje…
BONUS VIDEO:
