Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Posebna pažnja se posvećuje Beču, kao i osobama bez austrijskog državljanstva. U nekim slučajevima je otkriveno da su neki korisnici primali penzije za preminula lica i do 20 godina. Austrija, kao ekonomski razvijena zemlja, ima široko uspostavljen sistem socijalne zaštite koji obuhvata gotovo besplatno zdravstveno osiguranje, naknade za nezaposlenost, dečji dodatak, porodične davanja i minimalno socijalno osiguranje.
Većina građana koristi ova prava u skladu sa zakonom, ali neki pojedinci eksploatišu sistem na nepravedan način, piše Feniks.
Borba protiv takvih prevara bila je jedna od glavnih tema sastanka održanog u Beču, koji je organizovao ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner, a kojem su prisustvovale institucije poput AMS, ÖGK i PVA.
Cilj je ubrzati otkrivanje i sprečavanje zloupotreba, a najavljene mere trebalo bi da postanu deo policijskih prioriteta za 2026. godinu. Podaci za 2025. godinu pokazuju zabrinjavajući trend rasta. Ukupna otkrivena šteta iznosila je 22,8 miliona evra , što je povećanje od 24,6 odsto, dok je broj prijava porastao sa 4.865 na 6.062. Nadležne službe ističu da je deo ovog rasta rezultat efikasnijeg rada istražitelja i bolje međuinstitucionalne saradnje.
Foto: Rui Vale de Sousa/Panthermedia/Profimedia
Iako u Beču živi oko 22 odsto ukupnog stanovništva Austrije, 43 odsto svih prijava dolazi iz prestonice. Od 6.191 osumnjičenog, 74,5 odsto su strani državljani, dok je 25,5 odsto austrijskih državljana.
Pročitajte još
Posle Austrijanaca, najviše osumnjičenih dolazi iz Ukrajine, Sirije, Srbije i Avganistana.
Među istaknutijim slučajevima je državljanin Bosne i Hercegovine koji je skoro dve decenije primao penziju za svoju preminulu suprugu koristeći falsifikovana dokumenta.
Bilo je i slučajeva ljudi koji su primali najviši nivo naknada za negu, a koji su uhvaćeni u samostalnom kretanju, na primer na aerodromu.
Od osnivanja specijalne jedinice za borbu protiv socijalnih prevara (SOLBE), otkrivena je ukupna šteta od 158 miliona evra . Broj prijava tokom tog perioda povećan je sa 472 u 2016. na više od 6.000 u 2025. godini, što ukazuje na obim problema, ali i na pojačan nadzor. Prema rečima šefa kriminalističke policije Andreasa Holcera, cilj je dalje unapređenje sistema kako bi socijalna pomoć zaista stigla do onih kojima je najpotrebnija.
BONUS VIDEO:
