Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Poljska, Estonija, Litvanije, Letonija i Rumunija izrazile su interes za domaćinstvo većem broju američkih snaga, koristeći kao argument svoju podršku američkom ratu u Iranu, piše Politiko.
Do pojačanog lobiranja dolazi nakon što je Tramp ranije ovog meseca najavio smanjenje broja vojnika u Nemačkoj zbog rastućih tenzija s Berlinom, podstaknutih komentarima kancelara Fridriha Merca da je Teheran "ponizio" Vašington svojim pregovaračkim taktikama u iranskom ratu.
Javni pozivi i zakulisno lobiranje
Rumunski zamenik ministra odbrane Sorin Moldovan oglasio se za Politiko.
- Čvrsto verujem da je snažnija američka prisutnost na istočnom krilu nužna... pozdravili bismo stalno američko prisustvo na našoj teritoriji. Rumunija je dosledno pokazivala svoju predanost strateškom partnerstvu sa SAD-om i dokazala se kao pouzdan partner.
Foto: Mike Schmidt/imago stock&people/Profimedia
NJegov šef, ministar odbrane Radu Miruca, bio je još direktniji, bio je još direktniji, poručivši novinarima u utorak na sastanku ministara odbrane: „Treba nam više vojnika“.
Pročitajte još
Oni nisu jedini. Prošle nedelje su i poljski predsednik Karol Navrocki i njegov litvanski kolega Gitanas Nausėda izjavili da su spremni da ugoste više američkih vojnika.
Letonska ministarka spoljnih poslova Baiba Braže ponovila je taj stav u ponedeljak. Portparol estonskog ministarstva odbrane rekao je da njegova zemlja "izuzetno ceni doprinos SAD-a i podržava pojačanu američku prisutnost kako bi se osiguralo snažno odvraćanje i odbrana širom Baltika".
Saveznice na istočnom krilu, od kojih se mnoge graniče sa Rusijom, vide SAD i američke vojnike na svom tlu kao primarnog garanta bezbednosti i sredstvo odvraćanja Moskve, naročito nakon početka njene sveobuhvatnog rata u Ukrajini. To je jedan od razloga zašto su se uzdržavale od kritikovanja Trampa i podržavale rat u Iranu.
Foto: vitaly suprun/Alamy/Profimedia
Svih pet zemalja od marta ima skromno prisustvo američkih vojnika, prema službenim vladinim podacima.
Javne pozive lidera pratili su i potezi iza kulisa. Prema visokom diplomati iz saveza, delegacija najmanje jedne savezničke zemlje obratila se američkom ambasadoru pri NATO-u Metjuu Vitakeru kako bi mu direktno iznela svoje argumente. Smatraju da postoji „prozor mogućnosti“.
Trampov odgovor i poljska politička scena
Čini se da strategija, barem na papiru, donosi plodove. Tramp je u subotu novinarima rekao da bi „mogao“ da premesti američke vojnike u Poljsku.
- Imam sjajan odnos sa predsednikom, tako da je to moguće - kazao je.
Ipak, politička realnost na terenu mogla bi da se ispreči. Poljski premijer Donald Tusk, politički suparnik predsednika Navrockog, upozorio je prošle nedelje da Poljska ne bi smela da „preotima“ vojnike od saveznika. Dodao je da će Varšava iskoristiti „svaku priliku“ za povećanje američkog prisustva na svom tlu, ali da neće dozvoliti da se zemlja koristi za narušavanje evropskog jedinstva.
Foto: Klaudia Radecka/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia
Tusk i Navrocki su u sukobu oko nekoliko pitanja i često se javno protive političkim stavovima jedan drugome.
Praktične prepreke i američka strategija
Pentagon još nije doneo konačnu odluku o tome na koje će se vojnike odnositi smanjenje u Nemačkoj, tvrdi američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. Takođe je nejasno da li će ti vojnici biti premešteni u drugu evropsku zemlju ili vraćeni kući.
Iako bi lokalne vlasti nemačkih gradova u kojima su smešteni američki vojnici iz ekonomskih razloga radije da oni ostanu, vlada se verovatno neće protiviti većem američkom prisustvu na ruskoj granici kao sredstvu odvraćanja, navodi jedan nemački zvaničnik. Portparol nemačkog ministarstva odbrane odbio je da to komentariše.
Međutim, premeštaj bi se u praksi mogao pokazati teškim.
Foto: Depositphotos/Iznogood
- Nisu sve zemlje na prvoj liniji praktično sposobne da ugoste dodatnih 5.000 vojnika - rekla je DŽenifer Kavana, direktorka vojne analize u analitičkom centru Defense Priorities. Prema njenim rečima, Poljska i Rumunija imaju potrebne slobodne kapacitete za smeštaj više vojnika, uz manje infrastrukturne nadogradnje, ali „na Baltiku je prostor ograničen i verovatno bi bilo potrebno dodatno planiranje i izgradnja“.
Ipak, Trampove reči još nisu pretočene u delo.
- Do sada nam se Amerikanci nisu obratili povodom bilo kakvih promena u rasporedu snaga - rekao je jedan visoki odbrambeni zvaničnik iz zemlje na istočnom krilu.
Foto: PNC Collection / Alamy / Profimedia
Premeštanje vojnika takođe bi moglo da se sukobi sa političkom realnošću unutar američke vlade, dodala je Kavana.
- Premeštanje snaga na istok u suprotnosti je sa vizijom Trampove administracije... i njenim očekivanjem da Evropa preuzme odgovornost za sopstvenu konvencionalnu odbranu - zaključila je.
BONUS VIDEO:
