Trampova nova Venecuela? Posle kiksa u Iranu, traži novi rat

Ako se Venecuela nije mogla ponoviti u Iranu, moći će u „sopstvenom dvorištu“, Karibima; na Kubi, nadaju se u Vašingtonu. Prvi korak je učinjen, u sredu je podignuta optužnica protiv Raula Kastra, brata Fidela Kastra, lidera revolucije. Raul (94) više nije formalno na vlasti, ali i dalje ima uticaj na donošenje odluka. Tereti se za rušenje dva civilna aviona privatne organizacije sa sedištem na Floridi 1996. godine, kada su poginule četiri osobe, tri državljanina SAD-a.

Na slučaj bivšeg venecuelanskog lidera Nikolasa Madura direktno se referisao vršilac dužnosti američkog ministra pravde Tod Blanš izjavom da očekuje da će se Kastro pojaviti u SAD-u „dobrovoljno ili na drugi način“. Potez koji predstavlja snažan pritisak na Kubu, koja se nalazi u teškom položaju jer nema nafte. Ni hrane. Venecuela je bila pouzdani dobavljač dok u januaru nije pao Maduro. Nova liderka, formalno privremena, Delsi Rodrigez, odmah je prekinula isporuke.

- Amerika neće tolerisati odmetnutu državu koja je dom stranim vojnim, obaveštajnim i terorističkim operacijama neprijateljskog karaktera samo 145 kilometara od američke domovine - rekao je Tramp u sredu. Reči koje se uklapaju u doktrinu „Donro“ (kombinacija prezimena američkog predsednika Monroa, autora doktrine „Amerika Amerikancima“, i Trampovog imena, Donald) čiji je cilj ostvariti američku dominaciju na Zapadnoj hemisferi.

U tom planu Kuba ima važno mesto jer na nju SAD od 1961. godine gleda kao Kina na Tajvan, odmetnuto ostrvo. Peking želi da Tajvan postane deo Kine, a SAD da Havana prestane da deluje protivkrilno.

Tehnologija, dronovi i iranski instruktori

Peking želi da Tajvan postane deo Kine, a SAD da Havana prestane da deluje protiv američkih interesa. Američka obaveštajna zajednica ovih dana je objavila da Rusija i Kina na Kubi imaju visokotehnološke obaveštajne objekte za prikupljanje „signals intelligencea“, SIGINT-a – metode prikupljanja obaveštajnih podataka presretanjem komunikacija i elektronskih signala.

Situaciju je dodatno užarila ekskluzivna informacija portala Aksios da Kuba još od 2023. godine nabavlja, u skladu sa ograničenim mogućnostima, besposadne letelice.

NJeni vojnici su učestvovali na ruskoj strani u agresiji na Ukrajinu i kući doneli iskustva modernog ratovanja, a pratili su i iransku odbranu od američko-izraelskih napada, kao i ofanzivna delovanja besposadnim letelicama. Navodno su u Havani proteklih dana primećeni iranski vojni instruktori koji uče Kubance kako da uspeju u asimetričnoj odbrani. U Havanu je 14. maja došao DŽon Ratklif, direktor CIA-e, kako bi upozorio državno rukovodstvo da sprovede ekonomske i političke reforme. I da im ne padne na pamet da besposadnim letelicama napadnu američku bazu u zalivu Gvantanamo na Kubi ili možda Floridu.

Susreo se i sa Raulovim unukom koji je učestvovao na svim razgovorima sa američkim predstavnicima, pa se spekuliše može li Raul Giljermo Rodrigez Kastro postati za Vašington „naš čovek u Havani“.

Između embarga, pomoći i nosača aviona

Američka politika prema ostrvu trenutno je preslika modela „dobar policajac, loš policajac“. Dok Tramp samouvereno govori da neće biti eskalacije jer se „to mesto raspada“, a državni sekretar Marko Rubio u sredu, u poruci stanovništvu objavljenoj na španskom (roditelji su mu izbegli sa Kube), kaže da SAD šalje 100 miliona dolara vrednu pomoć koja će se distribuirati kanalima Katoličke crkve, američka Južna komanda izveštava da je borbena grupa nosača aviona USS Nimitz stigla na Karibe.

Rubio se držao ustaljene retorike prema kojoj SAD nudi pomoć „ne samo u ublažavanju trenutne krize, već i u izgradnji bolje budućnosti“.

- Nemate struje, goriva ni hrane zato što su oni koji kontrolišu vašu zemlju pokrali milijarde dolara, od kojih ništa nisu namenili narodu - poručio je. U velikoj meri tačno, ali važnu ulogu u ekonomskim teškoćama Kube, nakon što je propao Sovjetski Savez pa joj više nije mogao pomagati, igra i američki ekonomski embargo.

Iako je Nimic u blizini, čini se da Tramp, pa i Rubio, koji je pad kubanskog režima postavio možda i kao centralni cilj svog mandata, zasad ne preferiraju vojnu opciju koja bi verovatno tražila uvek rizičan kopneni angažman. Možda shvataju da Kuba nije Venecuela. Izgledi napada su niski, ali o njima se raspravlja. Nakon poraza u Iranu, pretvaranje Kube iz otvorenog protivnika u kooperativnog suseda bila bi velika Trampova pobeda jer to nije postigao nijedan od predsednika.

Reakcija Kine: Bez vojne pomoći Havani

Kuba je oštro osudila američke sankcije i optužnicu protiv Kastra, očekivano, ali relativno je neočekivana reakcija Kine.

Rojters prenosi: "Kina je u četvrtak izjavila da se čvrsto protivi tome da SAD 'zloupotrebljava sudske mere' i vrši pritisak na Kubu".

- Sjedinjene Države trebalo bi da prestanu da koriste sankcije i sudski aparat kao alate ugnjetavanja Kube i da se uzdrže od pretnji silom u bilo kom trenutku - rekao je portparol Guo Đakun novinarima na redovnom brifingu.

Peking ne želi da izgubi čvrstu tačku u regionu sa koje je posmatrao američke aktivnosti, ali ne dolazi u obzir bilo kakva vojna pomoć Kubi jer je predaleko, a pokušajem pomoći našli bi se u riziku mogućeg sukoba sa SAD-om. Kina ne želi da ratuje, osim možda za Tajvan.

U slučaju vojne akcije ili pada režima, tražiće da njihovo ljudstvo i objekti budu zaštićeni od napada i nereda, kao što nije bila ambasada u Beogradu koja je 1999. godine pogođena u vazdušnim napadima.

BONUS VIDEO: