Jordan je sledeći: Iran ispalio balističke rakete

Istog dana, američke i saudijske snage izvele su zajedničke napade na grupe u Iraku koje imaju podršku Irana.

Za sada nije poznato da li je iranski napad na Jordan usledio pre ili posle američko-saudijske operacije u Iraku, pošto američka Centralna komanda nije saopštila redosled događaja.

Foto: depositphotos/Ruletkka

Šta se dogodilo?

Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je u ranim jutarnjim časovima ispalila više balističkih raketa na američke vojne objekte u Jordanu. Vašington je potvrdio da je napad presretnut.

Ni američka Centralna komanda, ni iranska Revolucionarna garda, niti jordanske vlasti nisu objavili koje su baze ili vojni objekti bili meta.

Istovremeno, Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da su njihove snage, u saradnji sa američkom Centralnom komandom, izvele napade na grupe u Iraku koje podržava Iran, nakon nedavnih napada bespilotnim letelicama na saudijska naftna postrojenja.

 

 

Američka vojska tvrdi da su napadi bili usmereni protiv grupa koje deluju po nalogu iranske Revolucionarne garde i koje su, kako navodi, napadale američke snage i energetsku infrastrukturu Saudijske Arabije.

Iračke Narodne mobilizacione snage saopštile su da je u napadima poginulo najmanje 20 njihovih pripadnika, dok su 32 ranjena.

Napadi su, prema njihovim navodima, izvedeni na položaje u provincijama Bagdad, Vasit, Niniva, Basra, Kirkuk, Kerbala i Dijala.

Irački premijer Ali el Zaidi nakon toga je sazvao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.

Zašto su SAD i Saudijska Arabija napale Irak?

Vašington i Rijad opravdali su akciju tvrdnjama da je Iran odgovoran za nedavne napade dronovima na saudijsku naftnu infrastrukturu, koji su, kako navode, pokrenuti sa teritorije Iraka.

Prema njihovim tvrdnjama, grupe bliske Iranu izvele su čak 30 napada bespilotnim letelicama u roku od 72 časa.

Posle tih optužbi, neimenovani zvaničnik iranskog Ministarstva odbrane preko državne televizije poručio je da je okrivljavanje Irana za te napade:

– Velika pogrešna procena.

Irački premijer naložio je bezbednosnim službama da ispitaju sve okolnosti napada dronovima, dok je najavljena i njegova poseta Saudijskoj Arabiji.

Istovremeno, grupa Islamski otpor u Iraku, koja ima podršku Irana, odbacila je bilo kakvu umešanost.

– Saudijske tvrdnje su izmišljotine i svaka nepromišljena akcija Saudijske Arabije naići će na oštar odgovor – poručili su.

Zašto je Iran gađao Jordan?

Najnoviji napad predstavlja nastavak iranske strategije gađanja američkih vojnih ciljeva u zemljama regiona, koja traje od početka američko-izraelskih napada na Iran krajem februara.

Jordan je važan saveznik SAD i na njegovoj teritoriji nalazi se oko 4.000 američkih vojnika.

Među najznačajnijim objektima su vazduhoplovna baza Muvafak Salti, baza King Fajsal, kao i logistički centar Tauer 22, nedaleko od granice sa Sirijom i Irakom.

 

 

Iran je saopštio da je napad izveden kao odgovor na:

– Agresivne akcije američke vojske.

Prema oceni pojedinih analitičara, Teheran i dalje veruje da se odvraćanje protivnika postiže aktivnom vojnom silom, dok su izveštaji o smanjenim američkim zalihama presretačkih raketa mogli da utiču na procenu iranskog vojnog vrha.

Istovremeno, u Teheranu vlada uverenje da je zemlja ušla u borbu za sopstveni opstanak i da je pritisak na administraciju predsednika Donalda Trampa jedan od glavnih ciljeva.

Da li preti širenje rata?

Zemlje Bliskog istoka pokušavaju da spreče dalju eskalaciju sukoba.

Rat se već proširio i na Crveno more, gde su jemenski Huti proglasili pomorsku blokadu i izveli više napada na brodove povezane sa Saudijskom Arabijom.

Istovremeno, nove tenzije pojavile su se i u Kaspijskom moru, nakon što je Ukrajina saopštila da je pogodila brodove koji su prevozili vojni teret povezan sa Iranom.

Stručnjaci upozoravaju da se bliskoistočni sukob sve više prepliće sa drugim krizama, uključujući i rat u Ukrajini, što povećava rizik da se u borbe dublje uključe i druge regionalne sile.

Posebna pažnja usmerena je na Ormuski moreuz i moreuz Bab el Mandeb, koji predstavljaju ključne svetske pomorske pravce za transport nafte i robe.

 

 

Ministri spoljnih poslova Saudijske Arabije, Katara, Kuvajta i Bahreina razgovarali su o potrebi nastavka diplomatskih napora i očuvanja slobode plovidbe kroz oba moreuza.

Oni su osudili napade Irana i grupa koje imaju njegovu podršku u Iraku i Jemenu i poručili da će nastaviti blisku saradnju u okviru Saveta za saradnju zemalja Zaliva.

U međuvremenu, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas razgovarala je telefonom sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem o situaciji u Persijskom zalivu i nastavku diplomatskih kontakata.

Politički analitičari procenjuju da je najverovatniji scenario nastavak ograničenih međusobnih udara Irana i SAD, uz paralelne diplomatske pokušaje da se spreči izbijanje rata većih razmera.

Ipak, upozoravaju da bi direktan napad koji bi izazvao zajednički vojni odgovor arapskih država Zaliva protiv Irana mogao da označi početak mnogo šireg regionalnog sukoba.

(Aljazeera)

BONUS VIDEO