Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Dva vatrogasca poginula su u sredu na Kritu nakon što su ostala zarobljena tokom gašenja požara kod mesta Krija Vrisi, u regionu Retimno. Još jedan vatrogasac stradao je na grčkom kopnu, u blizini lučkog grada Gitio na Peloponezu.
Foto: Rusmin Radic / AFP / Profimedia
Udari vetra na Kritu dostizali su brzinu do 125 kilometara na čas, zbog čega je tokom noći oko 8.000 ljudi evakuisano iz svojih domova, ali im je kasnije dozvoljen povratak.
Grčka je jedna od više evropskih zemalja koje se suočavaju sa razornim požarima i sušom.
Istovremeno, požari i dalje besne u delovima Španije i Portugalije, iako su španske vlasti ukinule nacionalno vanredno stanje zbog požara u regionima Avila i Madrid.
Na jugozapadu Francuske pojedini stanovnici počeli su da se vraćaju svojim domovima nakon velikog požara u oblasti Žironda.
Pročitajte još
Požar na Kritu i dalje van kontrole
Požar koji je u sredu izbio u regionu Retimno brzo se proširio, uništavajući kuće i poljoprivredno zemljište. Reč je o jednom od najvećih aktivnih požara na Kritu, koji još nije stavljen pod kontrolu.
Zamenik regionalnog guvernera Retimna Marija Lioni izjavila je da još ne postoji potpuna slika o razmerama štete i da je trenutni prioritet obuzdavanje vatrene stihije.
Ona je sredu opisala kao:
– Mračan dan za naš region.
Dodala je da su udari vetra tokom noći dostizali 11 stepeni po Boforovoj skali, što predstavlja veoma snažan vetar koji je dodatno raspirivao vatru i otežavao rad vatrogasaca.
Deo evakuisanih stanovnika smešten je u privremena prihvatilišta.
Jedan od turista koji je boravio u tom području opisao je dramatične scene.
– Bilo je zastrašujuće. Videli smo plamen na brdima iznad sela, a policija i vatrogasci su svima govorili da odmah napuste područje – ispričao je turista.
Požar je izbio u jednom od najprometnijih perioda turističke sezone na Kritu, a na teren je upućeno nekoliko stotina vatrogasaca.
Načelnik Helenske vatrogasne službe Teodoros Vagijas izrazio je saučešće porodicama poginulih vatrogasaca Emanuila Stratidakisa (58) i Pantelisa Dijamantakisa (25), koji će biti sahranjeni danas.
Požari besne i u Španiji i Portugaliji
Novi veliki požari izbili su i u severozapadnim španskim pokrajinama Samora i Leon, nedaleko od granice sa Portugalijom, odakle je evakuisano više od 1.000 ljudi.
U portugalskom gradu Valpasoš povređeno je pet osoba, prema izveštajima lokalnih medija.
Veliki požar zapadno od Madrida, koji je zahvatio više od 66.000 hektara i primorao desetine hiljada ljudi na evakuaciju, prestao je da se širi, pa su pojedini stanovnici mogli da se vrate kućama.
Španski premijer Pedro Sančez, nakon ukidanja nacionalnog vanrednog stanja, pozvao je građane na maksimalan oprez tokom četvrtog toplotnog talasa ovog leta.
Požar u Avili, koji je tokom poslednjih nedelju dana zahvatio više od 43.000 hektara, sada se smatra najvećim zabeleženim šumskim požarom u istoriji Španije.
Francuska se nada kiši
Manja količina kiše pala je u četvrtak u okolini Bordoa, što je podstaklo nadu da bi veliki požar u Žirondi, koji je zahvatio površinu veću od američkog grada Detroita i uništio 240 kuća, uskoro mogao biti ugašen.
Vatrogasna služba tog regiona saopštila je da je:
– Razumno optimistična.
Požar se, naime, nije proširio od vikenda.
Prema francuskim medijima, oko 84.000 od ukupno 220.000 evakuisanih stanovnika već se vratilo svojim domovima.
Prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare, ove godine je u Francuskoj izgorelo više od 90.000 hektara zemljišta, što je najviše od početka vođenja evidencije.
U Španiji je tokom 2026. godine izgorelo više od 200.000 hektara, što je gotovo pet puta više od proseka za ovaj period godine. I u Portugaliji je površina zahvaćena požarima znatno veća nego što je uobičajeno krajem jula.
Klimatske promene pogoršavaju situaciju
Sezona šumskih požara u Evropi obično traje tokom avgusta i septembra, a uz nove najavljene toplotne talase očekuje se da će broj zahvaćenih područja nastaviti da raste.
Većinu požara izaziva čovek, bilo namerno ili slučajno, ali klimatske promene dodatno stvaraju uslove za njihovo brzo širenje.
Blaga i kišovita zima podstakla je bujan rast vegetacije, koja se potom osušila tokom uzastopnih toplotnih talasa, stvarajući idealno gorivo za požare.
Pojedini stručnjaci upozoravaju i da šumama i mediteranskim rastinjem nije posvećena dovoljna pažnja, zbog čega se nagomilana suva vegetacija pretvara u lako zapaljiv materijal.
Meteorolozi upozoravaju da će se uslovi pogodni za izbijanje požara narednih dana proširiti i ka centralnoj Evropi, dok su među najugroženijim zemljama i dalje Grčka i Turska.
U Turskoj su takođe evakuisane stotine domaćinstava, ali vlasti navode da je većina požara, koji su uglavnom izbili na jugu zemlje, stavljena pod kontrolu.
(BBC)
BONUS VIDEO
