Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Sovilj je rekao da će ovaj toplotni talas, u odnosu na onaj s kraja juna, trajati najmanje dvostruko duže, jer se još ne može pouzdano proceniti kada će se završiti.
- Dnevne temperature su danas u većini mesta 37, 38 stepeni, lokalno i do 40 stepeni i te vrednosti možemo očekivati i narednih pet dana. Od srede naredne sedmice toplotni talas će dodatno jačati, sa temperaturama oko 40 stepeni, možda i koji stepen više. Vrhunac toplotnog talasa biće od 5. do 8. avgusta - rekao je Sovilj za RTS.
Prema njegovim rečima, studije su pokazale da tropske noći mogu biti opasnije od visokih dnevnih temperatura tokom produženih toplotnih talasa, jer povećavaju kumulativni toplotni stres i stopu smrtnosti.
Dodatno su opterećeni srce i kardiovaskularni sistem, a posebno su ugroženi dijabetičari i osobe sa bolestima bubrega.
- Pozivamo sve, pa i zdrave osobe, da se pridržavaju uputstava nadležnih kako bi lakše prebrodili ovakve periode, koji su tokom leta sve češći - ističe Sovilj.
Pročitajte još
Foto: OLIVER BUNIC/AFP/Profimedia
Govoreći o posledicama suše po poljoprivredu, Sovilj objašnjava da su jugozapadna, jugoistočna i južna Srbija ove godine imale više padavina i umerenije temperature nego prethodne dve godine, dok je u centralnoj Srbiji, Vojvodini i Beogradu situacija znatno nepovoljnija.
- Deficit padavina najizraženiji je na severu Bačke i Banata, gde je tokom jula palo svega deset litara kiše po kvadratnom metru, a ovakvi toplotni talasi dodatno produbljuju probleme. U sistemu Dunav-Tisa-Dunav zato je otežano navodnjavanje i možemo očekivati produžavanje tih problema - dodao je on.
Podsetio je da su pre tri do četiri decenije letnje temperature najčešće bile između 25 i 29 stepeni, dok su ekstremni toplotni talasi bili retki, kratkotrajni i javljali se jednom u dve do tri godine. Nasuprot tome, samo tokom 2024. godine Srbija je zabeležila čak deset toplotnih talasa.
- Temperature od 35 do 40 stepeni postale su naša nova klimatska realnost. To prati nepovoljna hidrološka situacija na Dunavu, povećan rizik od požara na otvorenom i veći rizik po zdravlje stanovništva. Iz godine u godinu ovakve pojave biće sve učestalije i dugotrajnije, što će zahtevati i primenu vanrednih mera - navodi Sovilj.
Foto: Depositphotos/mathes
Ističe i da se Evropa zagreva gotovo dvostruko brže od globalnog proseka, a posebno naš region i podsetio da je zabeležena čak 41 tropska noć više od višegodišnjeg proseka, odnosno ukupno 67 takvih noći.
- Imamo povećane zahteve za vodosnabdevanjem i veću potrošnju električne energije, dok su vodostaji na minimumu. Dotok vode u Đerdap blizu je istorijskog minimuma, što otežava proizvodnju električne energije. Širenje solarnih kapaciteta predstavlja jedan od načina prilagođavanja i jačanja celokupnog energetskog sistema - ističe Sovilj.
Prema njegovim rečima, slični trendovi prisutni i na globalnom nivou i da se, prema sadašnjim projekcijama, do kraja veka očekuje porast prosečne globalne temperature između 2,3 i 2,7 stepeni, što je nešto povoljniji scenario od procena koje su naučnici iznosili pre deset godina.
BONUS VIDEO:
