Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Nemački preduzetnik koji već 18 godina dolazi na Brač, tamo je kupio kuću i, kako navodi, potpuno se uključio u lokalnu zajednicu, u otvorenom je pismu upozorio na promene koje poslednjih godina primećuje u hrvatskom turizmu. Kristof iz Frankfurta smatra da preterana komercijalizacija i rast cena počinju da narušavaju upravo ono zbog čega su se on i brojni drugi strani gosti zaljubili u Dalmaciju.
- Nije da nemamo novca – imamo ga, ali više ne želimo da plaćamo vaše iluzije - poručuje nemački preduzetnik u pismu koje je objavio portal Kroatien-Nachrichten.de.
Foto: GROK veštačka inteligencija/Iks
Kristof pritom naglašava da njegovo nezadovoljstvo nije reakcija turiste koji je jednom posetio Hrvatsku, već iskustvo čoveka koji na Brač dolazi gotovo dve decenije, tamo je kupio kuću i izgradio odnose sa lokalnim stanovništvom.
Priseća se vremena kada je, kako kaže, turistička sezona bila samo deo života, a ne njegov jedini smisao.
Pročitajte još
- Hrvatsku smo upoznali kao toplu, otvorenu i gostoljubivu zemlju. Naši prijatelji ovde imali su i usred sezone vremena za kafu, razgovor, zajedničku večeru ili spontano druženje. LJudi su tada, kao i danas, morali da zarađuju za život. Ali sezona je bila deo njihovog života. Nije bila ceo njihov život - navodi on.
Kao u centru Frankfurta
Posebno ga, ističe, zabrinjavaju cene u ugostiteljstvu. Kao primer navodi da ćevapi ili pljeskavica na Braču mogu da koštaju 20 do 25 evra, dok se cena odreska kreće oko 35 evra.
- Dolazim iz Frankfurta. I tamo poznajemo visoke cene. Ali kada jednostavan obrok na Braču košta koliko obrok u centru Frankfurta, kao preduzetniku mi je to teško ekonomski da objasnim - piše Kristof.
Problem, smatra on, nije u tome što gosti nemaju dovoljno novca. Upravo suprotno.
- Ponekad imate osećaj da je pravo pitanje: "Koliko još gost može da plati? Koliko mogu da povećam cenu pre nego što kaže: Dosta je?" Problem nije u tome što mi to ne možemo da priuštimo. Mogli bismo. Ali sve manje to želimo da platimo jer više nemamo osećaj da cena odgovara onome što za nju dobijamo - navodi Kristof.
Prema njegovim rečima, promena se vidi i u sitnicama koje ranije gotovo niko nije dovodio u pitanje. Kao primer navodi javni tuš u jednoj uvali. Godinama je, kaže, tu postojao jednostavan tuš koji je postavila opština. LJudi bi nakon kupanja isprali so sa tela i otišli kući. Danas je, tvrdi, postavljen automat koji naplaćuje korišćenje.
- Naravno da niko neće osiromašiti zbog jednog evra za tuširanje. Uopšte nije reč o tom evru. Pitanje je da li baš sve mora da postane naplativo - piše on.
Novac nije jedini problem
Kristofu, međutim, novac nije jedini problem. Kao još bolniju posledicu promena navodi osećaj udaljavanja od lokalne zajednice. Posebno ga je pogodila informacija da se nakon toliko godina više ne smatra stanovnikom, što je, prema njegovom tumačenju, dodatno naglasilo osećaj da pripadnost zajednici više nije važna.
- Poruka koju dobijamo glasi: Vi zapravo ne pripadate ovde. I to boli. Kroz prijateljstva, komšiluk, poverenje i godine dolazaka više se nismo osećali kao turisti. A danas sve češće imamo osećaj da smo ipak samo gosti – i to gosti od kojih se očekuje da potroše mnogo novca - navodi.
NJegova kritika nije usmerena samo prema ugostiteljima već i prema lokalnim preduzetnicima i donosiocima odluka. Poziva ih da dugoročne odnose sa gostima i autentičnost destinacije ne podređuju kratkoročnoj zaradi.
- Hrvatska za nas nikada nije bila Azurna obala. I to mislim kao kompliment Hrvatskoj. Nismo tražili Sen Trope. Tražili smo Brač - poručuje Kristof.
Ćevapi od 25 evra
Dodaje kako se promenom cene ne menja priroda proizvoda.
- Ćevapi ne postaju luksuzno jelo samo zato što koštaju 25 evra. Konoba ne postaje luksuzni restoran samo zato što večera po osobi košta 100 evra - piše nemački preduzetnik.
Na kraju upozorava da se poverenje gostiju može izgubiti mnogo lakše nego što se može vratiti.
- Cene se mogu ponovo promeniti. Kuće se mogu ponovo izgraditi. Putevi se mogu popraviti. Ali poverenje, osećaj dobrodošlice i osećaj pripadnosti mnogo je teže vratiti kada se jednom izgube. Sačuvajte to. To vredi više od još jednog evra zarade - zaključuje Kristof.
BONUS VIDEO:
